Ako ste u nekom od prethodnih postova pojeli u piceriji posnu picu, gotovo je izvesno da ste se u stvari omrsili. Ukoliko ste konzumirali biljni kačkavalj, sva je verovatnoća da ste uneli i mlečne sastojke. Ako imate poverenja u proizvođače koji na ambalaži ističu natpise "posno", pročitajte malo bolje deklaraciju na poleđini i videćete da to u stvari znači da je taj proizvod samo možda postan. I tako dalje.

Crni petak je nastao u Americi i nastupa odmah nakon Dana zahvalnosti, svakog četvrtog četvrtka u novembru mesecu. Ove godine Crni petak nas očekuje 27.11. 2015. Crni petak označava početak sezone kupovine poklona dragim ljudima, a uoči novogodišnjih praznika i obično označava najprometniji šoping dan u godini. Ovim danom počinje sezona kupovine božićnih i novogodišnjih poklona, tako da vlasnici i zaposleni u radnjama prave posebne promotivne ponude kako bi privukli što više kupaca.

Zahtev kontrolora u zagrebačkom gradskom prevozu, koji iz straha zbog učestalih fizičkih napada traže da ih u obavljanju radnog zadatka prati obezbeđenje, pa čak i da sami nose oružje u vozilima, danima je glavna tema u hrvatskoj prestonici, a vest je stigla i do njihovih beogradskih kolega koji nisu ostali ravnodušni!

Svake godine trgovci u našoj zemlji zbog apoena manjih od dinara "zarade" minimum 90 miliona dinara. Svaki potrošač u radnji, naime, dnevno "izgubi" pet para. Na mesečnom nivo to je tek 1,5 dinara, a za 12 meseci to je ceh od 18 dinara. Iznos po potrošaču je više nego skroman, ali u Srbiji je oko pet miliona potrošača.

Koliko puta vam se u prodavnici desilo da, kada izvadite novčanicu od 1.000 dinara da biste platili upola manji račun, to proprati namrštena grimasa trgovca uz pitanje: “Imate li nešto sitnije?”.

Uprkos takvom iskustvu, u Narodnoj banci Srbije za “Blic” tvrde da u gotovinskom prometu ima dovoljno novčanica u svim apoenima, a da se odluka o broju donosi na osnovu analize potreba tržišta.

Kompanija „Masterkard” traži da se svaka kupovina vrednija od 500 dinara plaća karticom. Trgovci negoduju i tvrde da će to povećati cene. U Srbiji se danas gotovo svaka treća kupovina plaća karticom. Ukoliko bi plaćanje „plastikom” bilo obavezno za sve kupovine veće od 500 dinara, ocena je da bi se kartice koristile za kupovinu čak 80 do 90 odsto robe.