Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


NBS: Najviše je „crvenih“, tako i treba

23. novembar 2015. 14:29:37 Pročitano 3142 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Koliko puta vam se u prodavnici desilo da, kada izvadite novčanicu od 1.000 dinara da biste platili upola manji račun, to proprati namrštena grimasa trgovca uz pitanje: “Imate li nešto sitnije?”.

Uprkos takvom iskustvu, u Narodnoj banci Srbije za “Blic” tvrde da u gotovinskom prometu ima dovoljno novčanica u svim apoenima, a da se odluka o broju donosi na osnovu analize potreba tržišta.

- Od ukupne količine novčanica u opticaju, najviše su zastupljene novčanice od 1.000 dinara, a zatim od 10 i 20 dinara, dok su najmanje zastupljene novčanice od 5.000 dinara. Puštanjem u opticaj novčanica od 2.000 dinara, o čemu je odluka doneta 22. decembra 2011. godine, smanjeno je učešće novčanica od 1.000 dinara - kažu u NBS.

U ovoj instituciji objašnjavaju da se odluka o tome koliko će kojih apoena biti pušteno u opticaj planira svake godine na osnovu dnevnih, mesečnih i godišnjih podataka koji se dobiju praćenjem stanja i kretanja novčanica u opticaju, kao i uplata i isplata koje vrše banke.

Na sličan način i banke odlučuju kojih će novčanica biti najviše u bankomatu.

- Korisnici često razmenjuju apoene od 2.000 dinara u ekspoziturama, što ukazuje na to da se u svakodnevnoj upotrebi više koriste manji apoeni. Za funkcionisanje bankomata koriste se algoritmi koji na osnovu traženog iznosa odlučuju koje će apoene isplatiti - objašnjavaju za “Blic” u Zberbanci.

I u NLB banci prate navike klijenata koji koriste bankomat.

- Iskustvo je pokazalo da se klijenti na bankomatima najčešće opredeljuju za okrugle iznose u hiljadama, pa novčanice od hiljadu dinara čine najveći deo sadržaja bankomata - kažu u ovoj banci.

Ujutru najviše problema

Prosečan račun u prodavnicama je oko 360 dinara. Ipak, sve zavisi od prometa, pa čak i od toga koje je doba dana.

- Ujutru kuburimo sa sitninom, iako u kasi uvek ostane novca od prethodnog dana u svim apoenima. Ali, kada vam se u sat vremena pojavi desetak kupaca sa novčanicama od 1.000 dinara za iznose koji su upola manji, vrlo brzo ostanete bez sitnog novca. Već u popodnevnim satima, kada se promet poveća, imamo manje problema - objašnjava za “Blic” vlasnik jedne prodavnice u Beogradu.

Izvor: Blic.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiRačuni za struju veći i zbog poskupljenja naknade za zelenu energiju Na vrh strane