Novogodišnje rasprodaje odeće i obuće u Srbiji tek počinju, dok su u Evropi već u punom jeku. Ozbiljnija sniženja najavljena su tek za drugu polovinu januara.

I dok je u evropskim metropolama već mesec dana moguće pazariti 70 odsto jeftiniju garderobu, u Srbiji rasprodaje tek počinju, a čak i ako na izlozima piše “sniženje 50 odsto“, najveći broj artikala na popustu je samo 30 odsto.

I u sledećoj godini prema očekivanjima banaka i Narodne banke Srbije očekuje se smanjenje kamata na kredite, kako građana koji se zadužuju, tako i preduzeća. Kako je rekla Jorgovanka Tabaković, guverner centralne banke kamate na zajmove firmi su sada u proseku 7,5 odsto u dinarima, a za stanovništvo 13,2 odsto. Trend smanjenja kamata će se nastaviti i u narednoj godini.

Carinici su ove godine sprečili uvoz više od 11.500 različitih odevnih predmeta, 3.000 modnih dodataka i skoro 1.500 pari patika i cipela. Iza nalepnica sa imenima čuvenih svetskih brendova krili su se falsifikati. Na meti plagijatora, govori iskustvo Uprave carina, najviše su mobilni telefoni i oprema za njih. Slede kopije odeće i obuće, koje čine čak četvrtinu otkrivenih povreda prava intelektualne svojine. Ubedljivo najčešće krivotvore se "Adidas", "Najk", "Helo Kiti", "Polo", "Armani", "Lakost", "Tomi Hilfiger", "Barberi" i "Bos".

Sa prvim danom nove godine, zbog povećanja akciza, možemo očekivati poskupljenje goriva i svih alkoholnih pića. Predlog izmene Zakona o akcizama, koji je usvojila Vlada Srbije, već je ušao u skupštinsku proceduru i trebalo bi da bude usvojen po hitnom postupku. On predviđa za tečni naftni gas povećanje akcize za dinar po litru, za dizel ovaj namet će biti veći za četiri dinara, a za bezolovni benzin 2,5 dinara po litru.

Male telekomunikacione kompanije, potrošači i nevladine organizacije udružili su se u savez NetKonkurencija koji će se zalagati za više konkurencije na tržištu širokopojasnih telekomunikacionih mreža u Evropi. Njihov cilj je da evropskim zakonodavcima pravovremeno, dok traje rad na novoj regulativi za sektor telekomunikacija, ukažu na probleme, pored ostalog na potrebu kontrole velikih provajdera, često bivših državnih monopola. S obzirom na aktuelnost teme, osnivaju se i druge grupe koje za cilj imaju borbu za veću konkurenciju na evropskom tržištu širokopojasnih usluga.

Novom uredbom po kojoj povlašćeni građani ostvaruju pravo na besplatnu struju broj zaštićenih korisnika biće povećan za više od 20.000.

Ministarstvo energetike završilo je Uredbu o energetski zaštićenim kupcima po kojoj će dosadašnju ograničenu mesečnu kvotu od 120 do 250 besplatnih kilovat-sati struje, umesto duplo, moći da prekorače do četiri puta.