Loš izgled i kvalitet povrća na tržištu bacaju sumnju na postupak gajenja, ali i upotrebu pesticida. Proizvođači tvrde da su domaći plodovi kvalitetniji od uvoznih koji su prepuni hormona.

POSLOVICA "Spolja gladac, a unutra jadac" najbolje opisuje kvalitet paradajza koji poslednjih godina možemo kupiti na pijacama. Sočni i slatki plodovi ovog povrća postoje još samo u sećanju potrošača. Proizvodi koji svojim izgledom mame iz gajbica, kada se preseku otkrivaju belu unutrašnjost i duboko korenje, pa se nekad i više od pola ploda mora baciti. Posebna priča su bljutav ukus i vodenost, što baca sumnju na postupak gajenja - upotrebu presticida i ostalih hemikalija.

Razlika između zvaničnog srednjeg kursa dinara koji svakodnevno objavljuje NBS i onoga što obračunavaju poslovne banke prilikom bilo koje transakcije koja je izražena u stranoj valuti najčešće je deset odsto. Nešto manje zarađuju menjačnice kojima su banke, nenaviknute na male zarade, uglavnom prepustile prodaju i otkup valute od građana.

Više od 70 odsto građana štedi na kupovini osnovnih životnih namirnica, pokazala je anketa koju je sproveo “Blic“. Prosečan srpski potrošač gotovo polovinu mesečnih primanja izdvaja na hranu, sve ređe ide u velike kupovine, a najčešće pazari proizvode koji su na akcijama i sniženjima.

Građani Srbije ne plaćaju najjeftiniju struju u Evropi ako se uzmu u obzir prosečne plate stanovnika različitih zemalja EU. U regionu više kilovata za prosečnu platu mogu da kupe Hrvati i Slovenci, a još više i od njih Nemci, Španci i Česi.

Osnovni argument za povećanje cena struje od 11 odsto za dobar deo javnosti bio je taj što će srpska struja i sa poskupljenjem od 1. avgusta biti najjeftinija ne samo u regionu, već i celoj Evropi. Ako se, ipak, uzme u obzir standard građana izražen kroz prosečne plate, takva statistika ne stoji.

Samo najavljeno poskupljenje struje , već je dovelo do poskupljenja mesa i prerađevina od mesa  u pojedinim mesarama, a sigurno će dovesti do  povećanja cena  drugih osnovnih životnih namirnica, kod kojih se električna energija koristi u većoj meri, kao što su prerađevine od  mleka, proizvodi pekarske industrije,  koje su ionako među najvišima u Evropi.

Građani Srbije ne mogu da budu apsolutno sigurni u kvalitet i ispravnost namirnica koje uvozimo, kao i onih koj proizvodimo u Srbiji, ali mogu da budu sigurni da je većina proizvoda koji nam stižu iz Evrope „druge klase“. Na domaćem tržištu dominiraju uvozni proizvodi od mesa, mleka, raznih sorti voća i povrća i pored velikog potencijala za domaću proizvodnju.