Sa smanjenjem prosečnih zarada i višestrukim poskupljenjem osnovnih životnih namirnica, kućne hemije i usluga, kupci su počeli sve racionalnije da se ponašaju i da idu isključivo u planirane kupovine. Ipak, istraživanje agencije GFK pokazuje da dve trećine potrošača obavlja velike nabavke jednom mesečno.
- U poređenju s vremenom od pre dve, tri godine, značajno se povećao broj kupaca koji idu u velike kupovine, međutim, godine krize su učinile da se veoma proredio broj odlazaka u kupovinu tokom meseca - kažu u ovoj agenciji.
Ekonomista Aleksandar Stevanović objašnjava da je proređivanje odlaska u kupovine logičan način da se uštedi novac.
- Građani svode na minimum male kupovine, koje su znatno skuplje od velikih. Ipak, ni u velike kupovine više se ne ide koliko se nekada išlo, jer se u svim aspektima radi na smanjenju troškova - od troškova dolaska do prodavnice kolima, do krajnjeg računa u njoj - kaže Stevanović.
Za korpu 1,43 prosečne plate
Prosečna potrošačka korpa iznosi oko 64.000 dinara, što je 1,43 prosečne plate koja iznosi oko 42.000 dinara. Samo na hranu ode gotovo polovina mesečnih primanja, oko 43 odsto, a u dnevnoj korpi već su godinama isti proizvodi - hleb, mleko, suvomesnati proizvodi, jogurt i cigarete. Najčešće se u kupovinu ide vikendom, a u marketima je najmanji promet početkom nedelje.
Kako je u poslednjih nekoliko godina promet u maloprodaji pao za više od 30 odsto, proizvođači i trgovci se trude da izađu u susret kupcima organizovanjem raznih akcija i sniženja, pa čak i kada prosečan kupac ode u tu veliku mesečnu kupovinu, on mahom kupuje proizvode koji su na akcijama.
- Iako su nam na akcijama često i uvozni slatkiši, kozmetika, bela tehnika i tehnika, građani najčešće po sniženoj ceni pazare meso, koje van sniženja malo ko i pogleda, zatim voće i povrće, ulje, brašno, suvomesnate proizvode i paštete. Na akcijskim sniženjima ostvari se oko 20 odsto ukupnog prometa - objašnjavaju u jednom od trgovinskih lanaca.
Prema podacima Privredne komore Srbije, prosečan račun u prodavnicama iznosi između 250 i 300 dinara, u supermarketima nešto je veći i iznosi oko 800 dinara, dok je prosečan račun u hipermarketima oko 3.000 dinara.
Ono što je primetno poslednjih meseci, a o čemu nezvanično pričaju trgovci jeste da sve više ljudi traži drugu klasu voća i povrća, kao i jeftinije proizvode iste robne grupe.
I upravo sve ovo su podaci koji, smatraju stručnjaci, sve više teraju velike svetske trgovinske lance u Srbiji. Sve manja kupovna moć utiče i da postojeći lanci imaju sve manje profite.
Izvor: Blic
