Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Ne po­di­ži pa­re za ko­je ni­si si­gu­ran da su tvo­je

22. januar 2024. 09:16:18 Pročitano 584 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Ako je gre­škom upla­ćen no­vac, a onaj na či­jem ra­ču­nu ga je uzeo, to je kri­vič­no de­lo

Na­kon pro­šlo­ne­delj­nog član­ka pod na­zi­vom Ban­ka ne od­go­va­ra ako si ne­kom dru­gom gre­škom upla­tio pa­re, či­ta­lac nam je is­pri­čao sle­de­ći slu­čaj. Na ra­čun u ban­ci upla­će­no mu je 112.000 di­na­ra, vi­deo je apli­ka­ci­ju mo­bil­nog ban­kar­stva. Po­sle dva sa­ta ban­ka je ski­nu­la taj iz­nos sa ra­ču­na. On pi­ta ima li ban­ka pra­vo da bez nje­go­vog zna­nja ski­ne pa­re sa ra­ču­na. Po­što či­ta­lac ne tvr­di da su te pa­re nje­go­ve, uz pret­po­stav­ku da se ra­di o gre­šci ban­ke, šta bi se de­si­lo da je či­ta­lac u ta dva sa­ta po­di­gao pa­re? Na ko­me je te­ret do­ka­zi­va­nja u toj si­tu­a­ci­ji?

U Na­rod­noj ban­ci Sr­bi­je (NBS) od­go­va­ra­ju da im se či­ni da ovo pi­ta­nje po­la­zi od po­gre­šne pret­po­stav­ke da je u re­du da kli­jent ban­ke ko­ji je gre­škom ban­ke ili pla­ti­o­ca do­bio tu­đi no­vac na svoj ra­čun, po­dig­ne taj no­vac. „Naj­pre uka­zu­je­mo da si­tu­a­ci­ja u ko­joj ne­ko li­ce zna­ju­ći da no­vac nje­mu ne pri­pa­da uzi­ma taj no­vac za­to što mu je slu­čaj­no na ras­po­la­ga­nju, na pri­mer na­šao je tu­đi nov­ča­nik, no­vac na ban­ko­ma­tu ili je ostva­rio pri­liv na ra­čun bez osno­va od­go­va­ra opi­su kri­vič­nog de­la uta­je iz čla­na 207. stav 5. Kri­vič­nog za­ko­ni­ka za ko­je je za­pre­će­na nov­ča­na ka­zna ili ka­zna za­tvo­ra do jed­ne go­di­ne. Da­kle, da je či­ta­lac ko­ji zna da mu no­vac ne pri­pa­da, po­di­gao taj no­vac, pro­tiv­prav­no bi ga pri­svo­jio”, ka­žu u NBS.

Ka­da je reč o pro­pi­si­ma ko­ji ure­đu­ju plat­ne uslu­ge, uka­zu­ju da je oči­gled­no srp­ski za­ko­no­da­vac bio sve­stan pret­po­stav­ki da je za je­dan broj ko­ri­sni­ka sa­svim pri­hva­tlji­vo da po­dig­nu no­vac ko­ji im ne pri­pa­da zna­ju­ći pri­tom da je sud­ski po­stu­pak dug, pa je u čla­nu 56. Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma dao mo­guć­nost ban­ci pla­ti­o­ca i ban­ci pri­ma­o­ca pla­ća­nja da u slu­ča­ju ne­pra­vil­nog iz­vr­še­nja plat­ne tran­sak­ci­je ot­klo­ne te gre­ške. Pre­ma o op­štim pra­vi­li­ma obli­ga­ci­o­nog pra­va, ko­ja bi se pri­me­nji­va­la i na plat­ne tran­sak­ci­je da ne­ma ovog po­seb­nog Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma, u si­tu­a­ci­ji ka­da ne­ko stek­ne ne­ku stvar bez osno­va, li­ce ko­je je vla­snik te stva­ri mo­že na su­du zah­te­va­ti da mu se ta stvar vra­ti. Ka­da je reč o do­ka­zi­va­nju, vla­snik bi u tom po­stup­ku mo­rao da do­ka­že da je vla­snik stva­ri, ali ne i da je to dru­go li­ce ste­klo stvar bez osno­va (op­šte je pra­vi­lo da se ne do­ka­zu­ju ne­ga­tiv­ne či­nje­ni­ce). Na­pro­tiv, ako stra­na za ko­ju tu­ži­lac tvr­di da se neo­sno­va­no obo­ga­ti­la že­li da za­dr­ži tu stvar, mo­ra­la bi da do­ka­že da je po­sto­jao osnov da stvar pre­đe u nje­nu imo­vi­nu.

„Si­gur­ni smo da i sa­mi za­klju­ču­je­te da bi re­ša­va­nje po­gre­šnih upla­ta pri­me­nom op­štih pra­vi­la od pre sko­ro pe­de­set go­di­na i pre­ko su­da ugro­zi­lo si­gur­nost, in­te­gri­tet i efi­ka­snost plat­nog pro­me­ta, ko­ji je za­sno­van na di­gi­tal­nim teh­no­lo­gi­ja­ma. Za­to i je­ste do­net Za­kon o plat­nim uslu­ga­ma ko­ji je uskla­đen sa di­rek­ti­va­ma EU u ovoj obla­sti”, od­go­va­ra­ju u NBS.

U ve­zi sa te­re­tom do­ka­zi­va­nja, tre­ba po­me­nu­ti i Za­kon o spre­ča­va­nju pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nju te­ro­ri­zma, ko­ji u slu­ča­ju bi­lo ko­je sum­nji­ve tran­sak­ci­je ovla­šću­je ban­ku da od ko­ri­sni­ka zah­te­va da do­ka­že osnov pri­li­va.

„Ko­ri­sti­mo pri­li­ku da uka­že­mo da ta­ko­zva­ni neo­sno­va­ni pri­li­vi na ra­čun u po­sled­nje vre­me mo­gu bi­ti re­zul­tat pre­var­nih rad­nji ne­po­zna­tih li­ca ko­ja s jed­ne stra­ne pre­va­re kli­jen­te ba­na­ka da im oda­ju po­dat­ke neo­p­hod­ne za iz­vr­še­nje tran­sak­ci­ja pre­ko mo­bil­nog ili elek­tron­skog ban­kar­stva, a za­tim ko­ri­ste ra­ču­ne dru­gih kli­je­na­ta za pre­nos tog ukra­de­nog nov­ca, ko­ji za­tim ko­ri­ste ra­di ku­po­vi­ne krip­to­va­lu­ta i sl. Za­to je pri­lič­no ri­zič­no da ko­ri­sni­ci plat­nih uslu­ga ko­ji iz­ne­na­da ostva­re neo­če­ki­van pri­liv na ra­čun (po­seb­no u iz­no­si­ma od vi­še de­se­ti­na ili sto­ti­na hi­lja­da di­na­ra) po­di­žu taj no­vac, jer će ti­me se­be iz­lo­ži­ti sum­nji da su uklju­če­ni u pre­var­ne rad­nje”, za­klju­ču­ju u NBS.

Izvor: politika.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiKUPUJETE KOLA? EVO ZAŠTO SE KEŠ KREDIT VIŠE ISPLATI OD AUTO KREDITA I LIZINGA Na vrh strane