Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković za naš list kaže da je pandemija donela velike promene koje su se značajno odrazile na život stanovništva. Zato bi i podatke koje statistika sada prikuplja trebalo uzimati sa rezervom. Jer, promene u potrošnji bile su nametnute i nisu rezultat boljeg života.
– Ne očekujem veliki boljitak za stanovništvo. Cene su znatno više i to vidi svako ko uđe u supermarket – navodi Stanković. Objašnjava da je najdominantniji faktor tih poskupljenja to što svi žele da nadoknade gubitke nastale tokom prethodnih godinu dana. Iako je država intervenisala u nekoliko navrata uplaćujući pomoć i trgovcima i proizvođačima, to nije previše uticalo na činjenicu da se potrošnja kod nas smanjuje, a i inače je najniža u Evropi. Da podsetimo, udeo za hranu i piće u ličnoj potrošnji u Srbiji i dalje iznosi oko 34 odsto. I dok se u Zapadnoj Evropi na hranu i bezalkoholna pića troši manje od 10 procenata raspoloživog novca, mi i dalje stagniramo i beležimo najveće izdatke za hranu i bezalkoholna pića.
– Iz kućnog budžeta više se izdvaja i za komunalne troškove – skuplji su nafta, Infostan, struja, porez – napominje Stanković i dodaje da je njegova procena da je u celoj Srbiji dnevno u proseku potrebno oko 2,5 evra po stanovniku samo za hranu. Kada se opšta statistička slika spusti na realan život nema nekog znatnijeg poboljšanja standarda. Medijalna neto zarada je u aprilu ove godine bila 49.230 dinara, a to znači da je polovina zaposlenih u Srbiji ostvarila zaradu do tog iznosa. Ekonomisti kažu da to govori, između ostalog, i o nepovoljnoj privrednoj strukturi, jer veliki broj zaposlenih radi u intenzivnim delatnostima. Zato bi državna ekonomska politika trebalo da se sa neselektivnih i netransparentnih subvencija preusmeri na subvencije usredsređene na visokotehnološku proizvodnju. To bi, smatraju, dovelo i do konkretnijeg rasta standarda.
Prema statističkim podacima prosečna neto zarada za april bila je 64.948 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, ona je povećana za oko osam odsto. U aprilu je prosečna potrošačka korpa iznosila 75.824 dinara i za nju je bilo potrebno izdvojiti 1,17 prosečnih zarada, a za pokrivanje minimalne korpe bilo je dovoljno 0,60 prosečne plate. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu su u odnosu na mart u proseku povećane za 1,1 odsto. Potrošačke cene u aprilu ove godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne, povećane su za 2,8, a sa decembrom 2020. u proseku za 2,6 procenata.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u aprilu je, u odnosu na mart, rast cena zabeležen kod hrane i bezalkoholnih pića (2,6 odsto), odeće i obuće (1,7), transporta (jedan odsto) i rekreacija i kultura (0,2). Povećane su cene stanarine, vode, električne energije, gasa i drugog goriva, a alkoholna pića i duvan, zdravstvo, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana, restorani i hoteli poskupeli su za po 0,1 odsto.
Zarade najveće u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu
Posmatrano po gradovima, neto zarade iznad proseka, u aprilu 2021. godine statistika je registrovala u Beogradu (80.763 dinara), Novom Sadu (74.043) i Pančevu (65.732). Mesečne zarade ispod proseka zabeležene su u Nišu (62.618 dinara), Kragujevcu (62.592), Zrenjaninu (62.321), Užicu (61.403), Smederevu (59.504), Sremskoj Mitrovici (59.157), Subotici (59.050), Valjevu (58.104), Šapcu (57.898), Zaječaru (56.131), Kraljevu (55.410) i Leskovcu (51.099).
Kupovna moć u aprilu iznad proseka Srbije ostvarena je u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, ali nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.
Izvor: politika.rs