Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Ni povećan minimalac nije dovoljan za potrošačku korpu

15. jul 2021. 09:13:59 Pročitano 112 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Minimalna potrošačka korpa u aprilu iznosila je 38.991 dinar, a cene većina proizvoda su više, kao i drugi troškovi. Ni posle najavljenog povećanja, minimalna zarada, koja bi od sledeće godine trebalo da bude 35.000 dinara, opet neće dostići potrošačku korpu. Prema statističkim podacima, minimalna potrošačka korpa u aprilu iznosila je 38.991 dinar, a tome bi trebalo dodati i sve druge troškove koji opterećuju porodični budžet. Iako je svako povećanje, pa i minimalno, dobrodošlo, ipak se mora imati u vidu da su cene mnogih proizvoda, ali i drugi troškovi porasli, pa deluje da nema mnogo prostora za optimizam.

Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković za naš list kaže da je pandemija donela velike promene koje su se značajno odrazile na život stanovništva. Zato bi i podatke koje statistika sada prikuplja trebalo uzimati sa rezervom. Jer, promene u potrošnji bile su nametnute i nisu rezultat boljeg života.

– Ne očekujem veliki boljitak za stanovništvo. Cene su znatno više i to vidi svako ko uđe u supermarket – navodi Stanković. Objašnjava da je najdominantniji faktor tih poskupljenja to što svi žele da nadoknade gubitke nastale tokom prethodnih godinu dana. Iako je država intervenisala u nekoliko navrata uplaćujući pomoć i trgovcima i proizvođačima, to nije previše uticalo na činjenicu da se potrošnja kod nas smanjuje, a i inače je najniža u Evropi. Da podsetimo, udeo za hranu i piće u ličnoj potrošnji u Srbiji i dalje iznosi oko 34 odsto. I dok se u Zapadnoj Evropi na hranu i bezalkoholna pića troši manje od 10 procenata raspoloživog novca, mi i dalje stagniramo i beležimo najveće izdatke za hranu i bezalkoholna pića.

– Iz kućnog budžeta više se izdvaja i za komunalne troškove – skuplji su nafta, Infostan, struja, porez – napominje Stanković i dodaje da je njegova procena da je u celoj Srbiji dnevno u proseku potrebno oko 2,5 evra po stanovniku samo za hranu. Kada se opšta statistička slika spusti na realan život nema nekog znatnijeg poboljšanja standarda. Medijalna neto zarada je u aprilu ove godine bila 49.230 dinara, a to znači da je polovina zaposlenih u Srbiji ostvarila zaradu do tog iznosa. Ekonomisti kažu da to govori, između ostalog, i o nepovoljnoj privrednoj strukturi, jer veliki broj zaposlenih radi u intenzivnim delatnostima. Zato bi državna ekonomska politika trebalo da se sa neselektivnih i netransparentnih subvencija preusmeri na subvencije usredsređene na visokotehnološku proizvodnju. To bi, smatraju, dovelo i do konkretnijeg rasta standarda.

Prema statističkim podacima prosečna neto zarada za april bila je 64.948 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, ona je povećana za oko osam odsto. U aprilu je prosečna potrošačka korpa iznosila 75.824 dinara i za nju je bilo potrebno izdvojiti 1,17 prosečnih zarada, a za pokrivanje minimalne korpe bilo je dovoljno 0,60 prosečne plate. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu su u odnosu na mart u proseku povećane za 1,1 odsto. Potrošačke cene u aprilu ove godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne, povećane su za 2,8, a sa decembrom 2020. u proseku za 2,6 procenata.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u aprilu je, u odnosu na mart, rast cena zabeležen kod hrane i bezalkoholnih pića (2,6 odsto), odeće i obuće (1,7), transporta (jedan odsto) i rekreacija i kultura (0,2). Povećane su cene stanarine, vode, električne energije, gasa i drugog goriva, a alkoholna pića i duvan, zdravstvo, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana, restorani i hoteli poskupeli su za po 0,1 odsto.

Zarade najveće u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu

Posmatrano po gradovima, neto zarade iznad proseka, u aprilu 2021. godine statistika je registrovala u Beogradu (80.763 dinara), Novom Sadu (74.043) i Pančevu (65.732). Mesečne zarade ispod proseka zabeležene su u Nišu (62.618 dinara), Kragujevcu (62.592), Zrenjaninu (62.321), Užicu (61.403), Smederevu (59.504), Sremskoj Mitrovici (59.157), Subotici (59.050), Valjevu (58.104), Šapcu (57.898), Zaječaru (56.131), Kraljevu (55.410) i Leskovcu (51.099).

Kupovna moć u aprilu iznad proseka Srbije ostvarena je u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, ali nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.

Izvor: politika.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiKROMPIR DVOSTRUKU SKUPLJI U BEOGRADU: Evo u kojim srpskim gradovima su najpovoljnije cene voća, povrća i mesa Na vrh strane