Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


"JEŠĆEMO PARIZER UMESTO ŠNICLI" Mesari i njihove mušterije šokirani najavom poskupljenja mesa

26. jul 2016. 08:01:46 Pročitano 2580 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Kad poskupi i meso, ja iz radničke klase moraću umesto šnicli da jedem salame, kaže Željko, kog smo zatekli kako pazari u jednoj mesari.

Da vreme leba i salama dolazi, juče su se uverili reporteri "Blica" koji su obišli nekoliko mesara u Srbiji i razgovarali sa građanima o najavljenom poskupljenju svinjskog mesa.

Svinjetina, koja će do kraja jula poskupeti za čak 50 odsto, ni do sada nije bila glavna na jelovniku prosečne srpske porodice, a čini se da će već sledeće nedelje potražnja za njom još više opasti.

Ljudi koje smo sreli mahom se žale da su plate i penzije male, a cene velike. Žive od danas do sutra, a novca, kako kažu, imaju samo za najosnovnije.

S toga su im i frižideri, pričaju oni, većinu vremena poluprazni.

 

Čak je i Petar Matijević, vlasnik istoimene mesne industrije, izjavio za "Blic" da će se zbog drastičnog skoka cene svinjetine od sledeće nedelje više jesti salama.

- Do prošle nedelje građani su u mesarama više kupovali svinjski but nego salamu. Zbog velike ponude cena tovljenika je doskora bila 140 dinara po kilogramu. To je za proizvođače bilo potpuno neisplativo, pa su značajno smanjili proizvodnju. Sada imamo situaciju da nema dovoljno tovljenika, a cena je već skočila na 160 do 170 dinara - objasnio je Matijević, koji je najavio da će svinjski but po kilogramu poskupeti sa sadašnjih 400 dinara na 550 po kilogramu.

Željko, kojeg su reporteri "Blica" sreli u jednoj beogradskoj mesari, naglasio je da će u budućnosti tu svraćati samo da kupi salamu.

- Ješću ili salame ili ću lepo da odem kod seljaka i kupim polutku. To je jeftinije, a mesa ima uvek. A kad se istroše zalihe, preći ću na salamu i tako ukrug - objašnjava on.

Nenad Proročić, otac je jednog sedamnaestogodišnjeg mladića, kaže da njegova porodica voli da jede meso, ali će zbog poskupljenja morati da ga se odrekne.

- Kad za ručak nema mesa, svi smo gladni. Obožavamo da spremimo but, šnicle, vrat... Međutim, zbog skoka cena čini mi se da će takav jelovnik u našoj kući postati luksuz. Kupovaćemo svinjsko, kao i jagode, jedino za sina. On je mlad i mora da se hrani zdravo - kaže Proročić.

On dodaje da će sada češće pazariti piletinu, jer mu je to jeftinije.

- Pravo da vam kažem, smučile su mi se šunke i parizeri i sve te mesne prerađevine. Ne možemo to i za doručak, ručak i večeru - priča Proročić.

Oni koji svinjsko ne jedu često, sada će ga još ređe jesti.

- U mojoj kući meso se slabo jede. Nemamo para pa štedimo koliko možemo. Najčešče kupujemo pileća krilca i parizere, jer za to imamo para. Sada tek svinjsko nećemo jesti - kaže Anita.

U mesarama objašnjavaju da je već mesecima najveća potražnja za piletinom, ali i da se kupovna moć dosta smanjila.

- Nekada su dolazili i kupovali po 2,3 kilograma svinjskog buta, šnicli, vrata, i uz to meso za supe, slaninu... Sada dođu i kupe 100 grama parizera, belo meso i ponekad nešto da ubace u supu. Sve je gore - zaključuje mesarka Marija.

Kraljevo: Kupuju po 100 grama mesa

Mislim da će i parizer uskoro moći da jedu samo oni iz javnog sektora!

U Srbiji nema stoke. Stočni fond je na nivou iz 1912. godine, a za 20-30 godina u Srbiji će deca da gledaju krave samo u zoo-vrtu. Jednostavno, niko neće da radi posao bez dobiti - kaže Miroljub Baković, trgovac iz Kraljeva.

Ljiljana Janković, radnica u mesari "Avi-prom" iz Kraljeva, kaže da ako bi se desilo da svinjetina poskupi 50 odsto, niko više neće kupovati meso.

- I dosada su kupovali najviše po pola kilograma svinjske plećke, i to penzioneri. Ljudi kupuju po 100 grama svinjetine! Nisam sigurna u to da će toliko da poskupi, ali ako bi se desilo, to bi značilo da više prodaje mesa nema. Onda ćemo stvarno prodavati smao parizer - kaže Ljiljana. N. B.

Niš: Očekujemo nova poskupljenja

Svinjetina je u kratkom periodu u Nišu poskupela u dva navrata za 18 odsto, a očekuje se još jedan skok jer su uzgajivači svinja poskupeli cenu žive mere, objašnjava za "Blic" Milena Stevanović, vlasnica lanca mesara "Mak internacional".

- Uzgajivači svinja su već mesecima bili nezadovoljni cenom po kojoj prodaju svinje, jer je hrana za uzgoj skuplja na kraju od onoga što oni zarade. Sada očekujemo još jedno poskupljenje cene žive mere, pa onda da formiramo novu cenu - kaže Stevanovićeva.

Kada se sve to stavi na papir, živa mera svinje poskupela je od 130 dinara na 160, a cena svinjskog mesa od 160 dinara na 175 dinara po kilogramu.

Ivanjica: Dobro je da imamo za povrće

- Mislim da ćemo morati da pređemo na povrće, cene nam diktiraju život i ishranu. Umesto da odvojimo novac za kilogram kvalitetnog svežeg mesa, mi ćemo morati da kupujemo parizere i prerađevine koje su jeftinije. U tom slučaju bolje je da budemo vegetarijanci i da se hranimo zdravo u skladu sa novčanikom. Sreća je što moja porodica ima mogućnost da sama uzgaja stoku, sušimo i ostavljamo meso za zimu. Samo, nije mi jasno kako te cene skaču - pita se Vera Bugarčić iz Ivanjice.

Valjevo: Rezerve napravimo na jesen

- U valjevskim mesarama zasad nemaju nikakvu zvaničnu najavu poskupljenja svinjskog mesa, a trgovci ističu da trenutno nabavka i distribucija svinjetine "idu standardno".

Ukoliko, kako kažu, veliki lanci podignu cenu, svakako će i u Valjevu doći do poskupljenja ove vrste mesa.

- Kod nas u kući se sveža svinjetina generalno najmanje kupuje od svih vrsta mesa, s obzirom na to da uvek na jesen ostavljamo posek. Većina ljudi iz mog okruženja takođe se oslanja na posek. Ne pamtim da sam kupio salamu, osim ako supruga ne sprema picu. Što se tiče poskupljenja svinjetine, pa u Srbiji odavno poskupljenja nisu vest - ravnodušan je Valjevac Boban Vasić.

Srbi "treći otpozadi" u potrošnji mesa u Evropi

Svaki stanovnik Srbije na godišnjem nivou u proseku pojede 56 kilograma mesa, što je manje u odnosu na većinu zemalja Evrope. Manje mesa se jede samo u Turskoj i Makedoniji.

Najveći konzumenti mesa u Evropi su su Austrija (106,4 kg), Luksemburg (98,8 kg), Portugal (90,3 kg) te Španija (93,1 kg). Ostale države kreću se u rasponu od 60 do 90 kilograma mesa godišnje po stanovniku.

Izvor: Blic

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiBolja zaštita potrošača u Kikindi Na vrh strane