Tako posetioci aukcija mogu da kupe televizor za 10 evra, peglu za tri, bicikl za 13 evra, frižider za 50, a u ponudi se nalazi i veliki izbor stolova, stolica, troseda, klima-uređaja, plakara, veš-mašina, slika pejzaža i mrtve prirode.
Ukoliko prva licitacija ne uspe, na sledećoj su cene još niže. Čini se da su ove licitacije najbolji dokaz one da dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
Kriza
Bankarima ova tema nije jedna od dražih, pa o praksi zaplene imovine ne vole mnogo da pričaju. Bankari ističu da su najmanje zainteresovani da na ovaj način izmiruju potraživanja i da čine sve da bi zaplenu imovine izbegli, ali da su ponekad i na to primorani.
- Svaki peti zajam u Srbiji je nenaplativ. Kod preduzeća je ovo još alarmantnije jer je svaki treći kredit problematičan, a kriza svakodnevno stvara nove dužnike. Banke su ranije najviše volele hipoteke na nekretnine, ali kako tržište nekretninama stagnira, sve se češće opredeljujemo za pokretne stvari - objašnjavaju u jednoj banci.
Procedura
Procedura izgleda ovako. Nakon nekoliko meseci slanja opomena, banka pokreće sudski postupak i zaplenu stvari. Prvi korak je skidanje novca sa računa klijenata, najviše dve trećine plate, ali ako to nije dovoljno da se dug namiri, onda se od suda traži da napravi popis imovine.
- Zakonom je zabranjeno da se zaplene obuća, odeća, posteljina, posuđe, neophodan nameštaj, šporet, hrana i ogrev za tri meseca, ordenje, medalje i odlikovanja, lična pisma, rukopisi i invalidska pomagala. Sve ostalo banke i izvršitelji mogu da zaplene i klijenti po tom pitanju ništa ne mogu da urade - kažu za “Blic“ na portalu “Doboš“ na kome je moguće naći sve pozive na aukcije.
Izvor: Blic.rs
