Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


'GLAS' SKENER: Trgovci nam povećaju cene postepeno i svakodnevno, jedemo najbedniju hranu, a odeću plaćamo kao da živimo u EU

25. jun 2021. 10:29:17 Pročitano 93 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Trgovci iz dana u dan, malo po malo, povećavaju cene osnovnih namirnica. Svi nadležni se prave "toše" i misle da mi, njihovo stado, to nećemo primetiti.

Ranije se bar znalo, jer se unapred mesecima postepeno najavljivalo da će cena hleba, ili nekih drugih osnovnih namirnica: ulja, brašna, mleka, mesa, porasti za koji dinar, a sada se taj dinar više i ne računa pošto poskupljenja idu i po desetine i više dinara na gore, naravno bez ikakvog obaveštenja građanima zbog čega je to tako. Naročito je to slučaj sa cenom nafte i naftnih derivata, pošto svetska cena ponovo dostiže višegodišnje maksimume, penjući se na više od 70 dolara po barelu. Tako, recimo, Srbi za pun rezervoar benzina rade dva i po dana, Slovenci jedan, a Nemci samo osam sati. 

Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije ukazuje za "Glas javnosti" da ,,to kako živimo najbolje pokazuje podatak koliko se u Srbiji izdvaja za hranu u odnosu na potrošače u EU. Kod nas je to između 30 do 40 procenata od prihoda, a u nekim oblastima i do 50 odsto, dok je to u drugim zemljama između 20 i 25 procenata.

Pa ako, ako smo već svi ćutolozi, stomaci će uskoro da progovore umesto nas, a čuće se bogami, daleko. 

FAO:  Najviši mesečni rast cena hrane u svetu od 2011. godine

Indeks FAO porastao je već  dvanaesti mesec zaredom i popeo se na najviši nivo od septembra 2011. godine. Pri tome je agregatni indeks, koji prati cene žitarica, biljnih ulja, mlečnih proizvoda, mesa i šećera na međunarodnim tržištima, porastao  za 4,8 odsto u odnosu na prošli mesec na 127,1 poen. U poređenju sa godinom, čak se povećao za 39,7 procenata. 

Povećaće se svetska proizvodnja žitarica na više od 2,8 milijardi tona

Indeks cena žitarica u maju je porastao za šest procenata na mesečnom nivou. Međutim, FAO predviđa da će se svetska proizvodnja žitarica ove godine povećati za 1,9 odsto na rekordnih gotovo 2,821 milijardi tona.

Indeks cena biljnog ulja porastao je za 7,8 procenata u maju u odnosu na prethodni mesec, uglavnom zahvaljujući višim cenama ulja palme, soje i repice. Indeks cena šećera porastao je za 6,8 procenata, pretežno zbog kašnjenja žetve i straha od pada prinosa useva u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera.

Indeks cena mesa porastao je u maju za 2,2 odsto, vođen bržim tempom uvoza u Kinu i druge zemlje Istočne Azije, dok je indeks cena mlečnih proizvoda porastao 1,8 odsto, objavio je FAO.

Šta to znači za Srbiju i naše cene prehrambenih proizvoda?

E sad, šta to znači za Srbiju i njene građane, preko čijih se leđa ta statistika uvek nekako prelomi, pitali smo više sagovornika, a do kraja današnjeg radnog vremena stigao nam je samo jedan odgovor i to od predsednice Centra potrošača Srbije (CEPS) Vere Vide, koja za za "Glas javnosti" objašnjava da su poskupljenja koja nas prate cele ove godine, svakako prouzrokovana poskupljenjem žitarica na svetskom tržištu,  kao i zbog ekonomske krize usled pandemije.

- Proizvodnja se prepolovila, a u lošem su položaju naročito uslužne delatnosti. Rast cena kukuruza, pšenice, suncukreta,  takođe je diktirao cene u Srbiji. To se opet dalje odražava i na poskupljenje mesa, mleka i ostalih osnovnih životnih namirnica. Od januara 2021. mnogo je lakše nabrojati šta nije poskupelo - nego ono što je poskupelo. Od goriva, cigareta, ulja, TV pretplate, poreza... - navela je Vida.

Ukoliko, međutim, uporedimo naša i njihova primanja tek onda donekle  možemo da sagledamo svu težinu i bedu položaja naših građana.

Odgovarajući na pitanja "Glasa"  o tome koje mere CEPS preduzima i na koji način i prema kojim institucijama u vezi sa navedenom cenovnom politikom stalnog rasta, što u sve težu situaciju dovodi potrošače, Vida ukazuje da je tržište u Srbiji i svuda u svetu slobodno u formiranju cena tako da ni CEPS niti bilo koje drugo udruženje ne može uticati na takav trend. Naravno, ako je poskupljenje neprimereno visoko, posebno ako se radi o nekim osnovnim životnim namirnicama, reakcija je uvek prisutna. 

- U vreme ove pandemije skoro da niko ni ne obraća pažnju na neka mala poskupljenja, po principu čuvaj zdravlje i gledaj da izvučeš živu glavu, a poskupljenja je uvek bilo i biće. Svakako da je to udar na ionako slabu kupovinu moć potrošača u Srbiji - naglasila je predsednica CEPS-a. 

Novine u zakonskim rešenjima za zaštitu potrošača 

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija stiglo je saopštenje u kome je ministarka Tatjana Matić pozdravila usvajanje Predloga zakona o zaštiti potrošača na današnjoj sednici Vlade. Matić je ocenila da će nova zakonska rešenja značajno doprineti bezbednoj  trgovini i daljem jačanju potrošačkih prava u našoj zemlji,  a time i ekonomskom razvoju.

- Najvažnije novine u ovom predlogu odnose se na uvođenje registra - "Ne zovi",  uz uvođenje obaveza trgovca da sačini proračun prilikom pružanja usluga, kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima. Takođe, predlog obuhvata i dalje usklađivanje sa propisima EU u oblasti turizma, kao i unapređenje mehanizma vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, uz prekršajne naloge za pojedine prekršaje trgovaca - navela je Matić.

Ministarka je podsetila da je 9. juna započela i realizacija IPA 2018 EU projekta  pod nazivom „Jačanje zaštite potrošača u Srbiji kao odgovor na nove tržišne izazove“, koji će dodatno obezbediti efikasno sprovođenje zaštite potrošača, kao i usklađenost sa pravnim tekovinama EU.

Što bi se reklo, iz Ministarkinih reči do Božijeg uha i često gladnih očiju, usta i stomaka naših sugrađana. 

Šta kaže statistika u Srbiji? 

Potrošačke cene u Srbiji su maju u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane za 3,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Ukoliko ove cene uporedimo sa decembrom 2020. povećanje je u proseku za 3,2 procenta. Tako je u maju 2021. u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen u grupama “Hrana i bezalkoholna pića“ i to za jedan procenat, kod "odeće i obuće” rast je bio 0,8 odsto, dok su cene u restoranima i hotelima poskupele za mesec dana za 0,7.

Do povećanja cena došlo je i u grupama “Alkoholna pića i duvan“ i “Rekreacija i kultura“ za po 0,2 odsto, a u komunikacijama za 0,1 procenat. Za divno čudo do pada cena došlo je u grupi nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanja stanova i to za skromnih 0,1 procenat, dok se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale. 

A šta kaže evropska statistika? 

Cene roba i usluga u Srbiji su 42 procenta ispod proseka EU, sa cenama odeće i obuće gotovo istim kao u EU i najskupljim elektronskim uređajima u regionu, pokazuju rezultati istraživanja evropske agencije za statistiku Eurostat.

Tako su potrošačke cene u Srbiji  na istom nivou kao i u Albaniji i nešto više nego u ostatku regiona. U Severnoj Makedoniji su upola manje od proseka EU, u Bosni i Hercegovini su za 45 procenata manje, a u Crnoj Gori za 43 odsto, objavio je Euractiv.

Cene hrane i bezalkoholnog pića u Srbiji su na 80 odsto proseka EU, alkohola i duvana na 62 odsto, dok su cene odeće i obuće blizu proseka EU (oko 93%).  U Srbiji je među zemljama regiona najskuplja elektronika široke potrošnje, u koju spadaju računari, televizori, audio-vizuelni uređaji i računarska oprema, dok su cene u svim zemljama, osim susedne nam Severne Makedonije -  iznad proseka EU.

U regionu su hrana, bezalkoholno i alkoholno piće i duvan najskuplji u Albaniji, dok su alkohol i duvan u Severnoj Makedoniji najjeftiniji u celoj Evropi. Restorani i hoteli su u regionu za oko 50 odsto jeftiniji od proseka EU. Što se tiče električne energije, gasa i drugih goriva, cene u regionu su približno iste i upola su niže od proseka EU. U Srbiji su cene komunikacijskih usluga na 73 odsto proseka EU.

Istraživanje Eurostata je obuhvatilo više od 2.000 dobara i usluga, a sprovedeno je u 37 evropskih zemalja, uključujući članice EU, kao i Island, Norvešku, Švajcarsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, BiH i Tursku.

Izvor: glas-javnosti.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiOBJAVLJENI VODIČI ZA SIGURNU E-TRGOVINU Na vrh strane