Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Elektronika u Srbiji najskuplja u Evropi

26. jun 2020. 11:08:51 Pročitano 194 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Cene roba i usluga u Srbiji su 2019. godini bile na nivou od 57 odsto proseka Evropske unije, odnosno roba je bila jeftinija za 43 odsto od evropskog proseka, pokazuju podaci evropske statističke agencije Evrostat.

To bi bila dobra vest da naš bruto domaći proizvod po stanovniku nije bio čak 59 odsto manji od prosečnog u EU. Na prvi pogled moglo bi se primetiti da mnogo brže se približavamo Evropskoj uniji po cenama nego po prihodima, odnosno ekonomskoj aktivnosti. Recimo u odnosu na 2012. godinu nivo cena u odnosu na EU je povećan za 4,5 procentna poena, a BDP po stanovniku za svega jedan poen.

Još zanimljivije izgleda kako stojimo u nekim kategorijama proizvoda. Naime, prema podacima Evrostata elektronski uređaji kao što su kompjuteri, televizori, štampači i skeneri, audio sistemi, pa i softveri su bili u prošloj godini za 13 odsto skuplji od proseka EU i izuzimajući Island, najskuplji u Evropi.

Recimo, ispod nas su završili Nemačka sa 15 odsto jeftinijim uređajima, Ujedinjeno Kraljevstvo 18 odsto, dok su ovi uređaji bili skuplji kod nas nego u Norveškoj za jedan procentni poen.

Cene odeće bile su svega šest odsto ispod EU proseka, što je za 15 odsto skuplje nego u Bugarskoj, za 13 odsto skuplje nego u Mađarskoj i 12 odsto više nego u Rumuniji. S druge strane odeća u Danskoj je ubedljivo najskuplja u EU jer je 32 odsto skuplja od proseka.

Kada gledamo najvažniji deo potrošačke korpe, a to su hrana i bezalkoholno piće, u Srbiji je bilo jeftinije za 22 odsto od proseka Evropske unije, dok su alkohol i duvan jeftiniji za 38 odsto. Ipak nismo bili jeftiniji od svih zemalja članica EU zato što je hrana u Poljskoj čak 30 odsto jeftinija od proseka.

Kada se uporedi sa najskupljom Danskom, hrana u Poljskoj je u 2019. godini bila jeftinija čak 60 odsto.

Kada se radi o cenama vozila, odnosno sredstava za transport, kao što su putnički automobili, motori, bicikli, zajedno sa Češkom, Estonijom, Rumunijom, Mađarskom nalazimo se među jeftinijim zemljama u Evropu za kupovinu, sa cenama 14 odsto ispod prosečnih. Na drugoj strani nalaze se Danska, Holandija i Irska gde je veoma skupo kupiti automobil.

Na kraju, u odnosu na EU, ubedljivo smo najjeftiniji kada se radi o cenama u restoranima i hotelima, koje su upola niže. Od zemalja članica samo je Bugarska sa 55 odsto jeftinijim ugostiteljskim uslugama, ispod proseka EU.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu zaključuje da ako bismo merili potrošačku snagu i primanja, život u EU je jeftiniji.

“To znači da nije dovoljno reći da su ovde jagode 300 dinara, a tamo tri evra i da je kod nas jeftinije. Treba uzeti u obzir i plate u EU. Ali Evropska unija je šareno društvo. Tamo su i Bugarska i Luksemburg, tako da je bolje meriti u odnosu na uporedive zemlje, nivo cena i plate”, napominje Dugalić.

Prema njegovim rečima, kao merilo kupovne moći bolji pokazatelj je prosečna plata nego BDP.

I ako i pogledamo prosečne plate određenih zemalja vidimo da je razlika u odnosu na Srbiju daleko veća od razlike u cenama.

Tako recimo prosečna plata u Hrvatskoj je 900 evra što je za 77 odsto više od naših 508 evra, dok su cene veće za 24,5 odsto, ili skoro tri puta manje od razlike u platama.

Mađarskih 790 evra prosečne plate je za 55 odsto više nego u Srbiji, dok su cene više za svega 14 odsto. Najbliži smo Bugarima. Dok je njihova prosečna plata samo pet odsto viša od naše, istovremeno su im cene za 7,5 odsto niže od naših.

Na kraju, odnos koji objašnjava zašto desetine hiljada ljudi odlaze u Nemačku. Cene u Nemačkoj su za 88 odsto više nego u Srbiji. Međutim, prosečna neto plata u Nemačkoj iznosi 2.450 evra što je skoro pet puta više od naših dugo očekivanih 500 evra.

Slaba privreda, skupa roba

Skupoću elektronskih uređaja Veroljub Dugalić objašnjava slabošću naše privrede i nedostatkom konkurencije na tržištu.

 

“U EU proizvode ovu vrstu proizvoda i na tržištu vlada oštra konkurencija. Tamo potrošači imaju mnogo više mogućnosti za kupovinu nego kod nas, koji sve uvozimo i gde nema dovoljno konkurencije. Recimo, svi ti proizvodi, a posebno automobili su još jeftiniji u SAD. Tamo je konkurencija mnogo veća i to je dobra strana konkurencije. Ako hoćeš nešto da prodaš moraš da pogledaš platežnu moć i po kojoj ceni prodaje konkurencija. Ako mnogo njih prodaje isti proizvod, ne može se držati visoka cena”, navodi Dugalić.

Izvor: danas.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiKompletan SPISAK 829 PRODAVNICA širom Srbije u kojima će stariji od 65 godina moći da se snabdeju u NEDELjU OD 4.00 DO 7.00 Na vrh strane