Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Kad detektor ne prepoznaje dim

05. mart 2020. 13:20:27 Pročitano 313 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Dve trećine od 250 artikala kupljenih preko interneta „palo” na uobičajenim testovima sigurnosti proizvoda koje inače sprovode u Evropskoj uniji.

Većina proizvoda naručenih preko popularnih internet prodavnica ne prolazi standardna testiranja sigurnosti.

Dve trećine od 250 artikala palo bi na takvim analizama, pokazalo je istraživanje šest evropskih udruženja za zaštitu potrošača koje su preko onlajn prodavnica kao što su „Amazon”, „Ali ekspres”, „Ibej” i „Viš” naručivale uređaje i proveravale da li će roba proći uobičajene evropske testove kojim se kontroliše sigurnost proizvoda.

Među njima su bili uređaji za otkrivanje dima, igračke, ju-es-be kablovi i adapteri, odeća, ali i popularni preparati za izbeljivanje zuba. Kako prenose mediji, te analize sprovedene su preko Međunarodne mreže za potrošačko testiranje i istraživanje. Testiranja su zatražila nacionalna udruženja potrošača iz Belgije, Italije, Holandije, Danske, Nemačke kao i Velike Britanije. Španija i Portugalija učestvovale su u objavljivanju rezultata. Svaki artikl naručen preko interneta prvo je bio podvrgnut „vizualnoj” inspekciji, a navodi se da je čak i to bilo dovoljno da se zaključi kako većina proizvoda ne odgovara standardima.

Recimo, delovi na igračkama su se lako odvajali, a dečje dukserice imale predugačke vrpce, što ne odgovara standardima sigurnosti. Artikli koji su prošli ovu vrstu testiranja podvrgnuti su daljoj analizi, čiji rezultati upućuju da ovaj deo tržišta mora biti bolje regulisan. Tako su tri od četiri ju-es-be punjača i putnih adaptera „pali” na testu sigurnosti, jer se pregrevaju i potencijalno mogu da izazovu strujni udar. Većina testiranih proizvoda bila je znatno jeftinija od drugih na konvencionalnom tržištu, a proizveli su ih malopoznati proizvođači.

Mediji prenose da su alarmantni rezultati testiranja igračaka. Kao i godinama unazad, na većini tržišta najveći problem su ftalati. Ovoga puta, od ukupno 29 proverenih artikala devet je imalo nedozvoljen nivo ove supstance, koja se dodaje u plastiku kako bi ona omekšala. Sumnja se da ona nepovoljno utiče na zdravlje, pa su iz tog razloga propisane tačne količine prisustva ftalata koje su dozvoljene u igračkama i drugim proizvodima. Napominju da je u nekim igračkama prekoračenje bilo ogromno– količina ftalata bila je i 200 puta veća od dozvoljene.

Kada je reč o uređajima za detekciju dima, rezultati su pokazali da nijedan od četiri nije uspeo da detektuje dim od sagorevanja drveta, plastike, tkanine…

Rizičnom se pokazala i onlajn kupovina popularnih preparata za izbeljivanje zuba. Sedam od deset testiranih uzoraka različitih brendova imalo je previsoku količinu hidrogen-peroksida za kućnu upotrebu i ti nivoi bili su od 14 do 70 puta veći od propisanih. Ističe se da dva proizvoda ne bi bila legalna za upotrebu ni u stomatološkim ordinacijama.

Evropska organizacija za zaštitu potrošača BEUC, čije su članice i organizovale testiranje, upozorila je da je onlajn trgovina i dalje mesto gde je moguće kupiti proizvode koji ne zadovoljavaju standarde, uprkos tome što se neispravna roba sporadično povlači s ovog tržišta.

Ova uticajna evropska organizacija saopštila je kako je problem u tome što se dobar deo onlajn trgovaca ne smatra odgovornim za sigurnost robe koju nude potrošačima.

– Zbog toga ni ne kontrolišu dovoljno te artikle, kao ni proizvođače i prodavce s kojima sarađuju – ističu u BEUC-u.

Direktorka BEUC-a Monik Gojan poručila je da onlajn trgovina jednostavno nije sigurna poput klasične najviše zbog toga što platforme ne posvećuju dovoljno pažnje sigurnosti proizvoda, već ih uklanjaju tek nakon upozorenja udruženja za zaštitu potrošača. To, kako je naglasila, „ne sme da bude model njihovog poslovanja”.

– Ako kupite detektor dima koji ne može da otkrije dim, recimo, jasno je da to može da ima katastrofalne posledice – rekla je Gojanova. Zato je vreme da EU natera onlajn trgovce da budu odgovorni za robu koju prodaju kao i da što pre budu pod budnim nadzorom evropskih institucija.

Izvor: politika.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiKompletan SPISAK 829 PRODAVNICA širom Srbije u kojima će stariji od 65 godina moći da se snabdeju u NEDELjU OD 4.00 DO 7.00 Na vrh strane