Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Velike kompanije češće podvaljuju kupcima

28. januar 2020. 14:02:40 Pročitano 253 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Pokazalo se da su profitabilniji proizvođači skloniji da na tržišta plasiraju isti proizvod različitog kvaliteta.

Najnovija studija Evropske komisije o plasmanu naizgled istih proizvoda različitog kvaliteta za tržiše istoka i zapada EU otkriva neke nove detalje koji potvrđuju nepoštenu praksu proizvođača.

Kako je rekla Biljana Borzan, članica Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača, s ovom studijom „padaju u vodu dva argumenta koja je industrija koristila da bi opravdala plasman proizvoda lošijeg kvaliteta u neke države članice”.

„Prvi je to da je dvostruki kvalitet uzrokovan različitim navikama potrošača u različitim zemljama EU. Drugi argument koji je takođe oboren jeste tvrdnja kompanija da je u nekim državama standard niži, pa su proizvodi jeftiniji i zato je njihov kvalitet niži. Ova studija pokazala je da je uticaj cene na kvalitet minoran – objasnila je Borzanova. Ona je rekla da joj je žao što ovu studiju nisu imali ranije kada je „vođena rovovska bitka za izjednačavanje kvaliteta proizvoda u EU”.

Podsećamo, istraživanje koje je sprovedeno u Hrvatskoj na njenu inicijativu u saradnji s Hrvatskom agencijom za hranu pokazalo je da je trećina proizvoda na hrvatskom tržištu lošija od onih na nemačkom. Kako se navodi u saopštenju, posebno zabrinjavajući primeri bili su „Hip” dečja hrana, koja je u Hrvatskoj bila manje zdrava, ili „Vudu” viršli, koje u toj zemlji uopšte nisu imale mesa, za razliku od nemačkog proizvoda. Ta studija bila je veliki i značajan argument u pregovorima o zabrani takve prakse u EU.

„Pokazalo se i da kompanije koje su veće i imaju veći profit češće na tržišta stavljaju proizvode dvostrukog kvaliteta. Kako bismo se borili s takvim igračima moramo da osnažimo tržišne inspekcije i radimo na svesti potrošača” rekla je Borzanova.

Od 2013. godine, kada je u Evropskom parlamentu prvi put pomenuto da na zajedničkom tržištu postoji ovakva praksa, urađeno je više istraživanja na temu proizvoda dvostrukog kvaliteta. Razvijena je čak i jedinstvena metodologija za uporedna ispitivanja u državama članicama, i to direktno na linijama proizvodnje. U jednom od poslednjih istraživanja potvrđeno je da je 22 odsto upoređivanih prehrambenih proizvoda imalo različit sastav, a gotovo identično pakovanje.

Zanimljivo je da su potrošači uglavnom bili naklonjeni proizvodima koji se prodaju u njihovim državama, a tek pošto bi im bilo predočeno da su drugačijeg sastava od originalnog, promenili bi odluku o kupovini. Nemci, na primer, žele da kupe nemačku verziju proizvoda, potrošači u Španiji više vole domaću varijantu poznatog gaziranog napitka, pa se čini da brend nije važan. Međutim, kada im se saopšti da ti proizvodi imaju drugačije sastojke od originalnih (iako je isti proizvođač), brzo promene mišljenje. Iznenađujući rezultati dobijeni su u Mađarskoj. Ispitanici u ovoj evropskoj zemlji nisu reagovali na razlike u cenama. Tražili su original. Kako se ovo izdvojilo od rezultata sprovedenih u ostalim zemljama, zaključak je da su neophodne dodatne ankete među potrošačima. Dakle, i dalje nije jasno da li su evropski potrošači voljni da plate više za neki proizvod ili možda manje samo zato što je on jeftinija zamena za originalni. Krajnji rezultat jeste da najveće podozrenje među kupcima izaziva obaveštenje tipa „proizvedeno za to i to tržište”.

Kako je „Politika” već pisala pre tačno godinu dana Odbor za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta usvojio je zakon koji zabranjuje prodaju naizgled istih proizvoda različitog kvaliteta u Evropskoj uniji, koji je stupio na snagu u aprilu 2019. Izmenjena je Direktiva o nepoštenim poslovnim praksama koja eksplicitno zabranjuje različit kvalitet proizvoda i diskriminaciju potrošača.

Onima koji krše propise zaprećena je kazna od četiri odsto godišnjeg prometa, ali do sada nije saopšteno da je ijedna kompanija platila penale. Ovo je svakako zasluga Višegradske grupe, čiji su premijeri još krajem 2017. godine sa samita u Bratislavi upozorili proizvođače da ne dele evropske potrošače na one višeg i nižeg reda i da ne prodaju iste proizvode različitog kvaliteta. Slovački premijer Robert Fico tada je rekao da taj problem, i to ne samo kada je reč o namirnicama, nego i drugoj robi široke potrošnje datira još od devedesetih godina.

Izvor: politika.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiPodmeću nam sintetiku umesto pamuka Na vrh strane