Potrošači iz Srbije još nisu dobili precizne odgovore koji je domaći proizvođač plasirao med sa ostacima antibiotika na tržište Evropske unije, niti šta će dalje biti sa isporukom bagremovog meda koji je pronađen u Norveškoj.
Podsetimo, nedavno je objavljeno da je u šleperu bagremovog meda iz Srbije koji je izvezen u Norvešku pronađen zabranjeni antibiotik, pa će med biti vraćen izvozniku koji će navodno pretrpeti štetu od oko 100.000 evra, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
U medu je utvrđeno prisustvo 0,98 mikrograma metronidazola po kilogramu, objavila je ova organizacija, pozivajući se na rezultate objavljene na portalu Evropske komisije RASFF. To je sistem za brzo upozoravanje na nebezbednu hranu.
Ovo udruženje ocenilo je da tako mala količina nikome ne može naškoditi, osim pčelarima koji neće izvesti med. Inače ova organizacija je i ranije upozoravala da će pčelari upropastiti tržište ako na vreme ne shvate ozbiljnost situacije o pitanju antibiotika. Čak 22 odsto svetske proizvodnje meda zagađeno je antibioticima koji se uklanjaju sa tržišta.
U lečenju pčela nije dozvoljena upotreba antibiotika. Ipak pčelarstvo i proizvodnja meda, prema mišljenju stručnjaka, suočavaju se sa brojnim izazovima, pa tako i sa sve češćom upotrebom antibiotika kako bi se sprečile infekcije pčela uzrokovane patogenim mikroorganizmima. Ostaci ovih lekova mogu se naći u medu i 315 dana posle njegovog izvrcavanja, a u prerađenom polenu prisustvo se detektuje za šest godina.
– Korišćenjem ovih lekova pčelari sebi čine zlo, jer se ni za jedno oboljenje pčela danas ne preporučuje njihova upotreba – kaže za „Politiku” dr Nada Plavša, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prema njenim rečima, antibiotici takođe mogu da dospeju u med i usled prskanja voća. Kako kaže, dešava se to i u drugim zemljama i pored stalnih edukacija pčelara i čestih kontrola.
– To će se nažalost događati sve dok postoji mogućnost da pčelari sami mogu da dođu do antibiotika i da ga upotrebe – ističe naša sagovornica.
Evropska unija se osim sa ovim problemima suočava i sa falsifikatima meda. Evropski parlament još 2014. usvojio je izveštaj o prevarama sa hranom u kome je med identifikovan kao jedan od 10 proizvoda gde su malverzacije najčešće. Tada je postavljen i plan kontrola koji podrazumeva detaljne provere uzoraka, prvenstveno sigurnosti i porekla meda, kao i da li on sadrži dodate šećere, što ukazuje da je reč o falsifikatu.
Na ovome se posebno insistira, jer su ranije analize sa tržišta EU pokazale da 14 odsto uzoraka meda sadrži dodate šećere. Ipak navodi se da još nije moguće sa sigurnošću reći koji su delovi lanca snabdevanja najviše podložni prevarama. Ipak utvrđeno je da se mahinacijama ne služe samo uvoznici meda u EU već i oni koji ga proizvode i prodaju u državama članicama.
Zbog toga u nadzoru koji podrazumeva prikupljanje i objavljivanje informacija, na osnovu laboratorijskih analiza meda sa tržišta, učestvuju sve države članice kao i Norveška i Švajcarska. Uzorkovanje se sprovodi na osnovu metodologije za koju je preporuku dala Evropska komisija i to na različitim tačkama lanca snabdevanja. Uzorci se uzimaju na graničnim punktovima, od distributera, proizvođača i u maloprodaji. Posebno se vodi računa da analizama podjednako bude podvrgnut med koji se proizvodi na teritoriji Evropske unije, kao i onaj koji dolazi iz uvoza.
EU je još ranije direktivom definisala šta je med i kakav proizvod se može staviti na tržište. Ta definicija je u skladu sa međunarodnim standardima za med. Ona tačno propisuje i zahteve za deklarisanje i bez ispunjavanja tih normi on ne može biti distribuiran na evropsko tržište. Obaveza je da geografsko poreklo bude istaknuto na etiketi. Ako med potiče iz više zemalja takođe mora da bude naznačeno da je reč o mešavini.
Izvor: politika.ra
