Internet je otvorio mnoge prozore u svet, a najviše je pogodovao onim koji putem njega zarađuju. Prodaja preko interneta u Srbiji se razvila do te granice da je počela da preuzima ozbiljan primat u sivoj ekonomiji.
Fejsbuk i Instagram stranice prodaju bukvalno sve, ali zato ne plaćaju ni dinar poreza. Niti prijavljenog preduzeća, niti fiskalnog računa, a zarada je čista - njihova.
Problem ne bi predstavljala internet trgovina kada bi ona bila uređena i definisana kao na stranim sajtovima, po svim propisima i pravilima korišćenja.
Iz Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije kažu da su se sa ovakvim problemima susretali mnogo puta, a inspektori nastoje da takvim osobama uđu u trag, što nije nimalo lako.
Kako bismo saznali šta se dešava sa onima koji budu uhvaćeni kao nelegalni prodavci, pitali smo Sektor za trgovinu, usluge i politiku konkurencije i Sektor tržišne inspekcije.
- Kod inspekcijskog nadzora u ovoj oblasti kao osnovni problem je indetifikacija prodavca, obzirom da neregistrovani prodavci otvaraju lažne profile preko društvenih mreža i na taj način pokušavaju da sakriju svoj pravi indetitet. Kada se dođe do konkretne osobe sa njom se postupa u skladu sa zakonom, a roba se stavlja van prometa - rekli su.
Nelegalni trgovci su nelojalna konkurencija legalnim trgovcima koji ispunjavaju sve svoje obaveze prema državi, jer mogu imati nižu cenu od legalnih.
Sektor tržišne inspekcije vrši kontrolu prometa robe i usluga preko interneta (Fejsbuk, Instagram i drugi internet domeni). Inspekcijske kontrole iz ove oblasti se pokreću na osnovu zahteva i prijava pravnih i fizičkih lica kao i drugih državnih organa.
- Da bi identifikovali ovakve prodavce tržišna inspekcija ostvaruje saradnju sa MUP-om, Odeljenjem za visoko tehnološki kriminal kao i sa tužilaštvom.Kako se dostava robe koja je kupljena preko interneta isporučuje putem kurirskih službi-brze pošte tržišna inspekcija je ostvarila saradnju i sa poštanskom inspekcijom kako bi identifikovali prodavce odnosno pošiljaoce robe - izjavili su predstavnici nadležnog ministarstva.
Kada se indetifikuju nelegalni prodavci robe preko interneta tržišni inspektori imaju i vrše ovlašćenja i dužnosti kao i prema neregistrovanim subjektima.
Zatečena roba koja je poslužila za nezakonito obavljanje delatnosti se zaplenjuje i protiv tog lica se podnosi prijava nadležnom prekršajnom sudu.
Po pitanju suzbijanja sive trgovine putem interneta, iz ove institucije kažu da redovno prate i kontrolišu rad nelegalnih trgovaca, a kada uspeju da ih uhvate, onda i intervenišu.
- Tržišna inspekcija kontinuirano radi kontrole nelegalnog prometa preko interneta i to raznih vrsta robe: tekstilna roba i galanterija, obuća, sportska oprema, duvan, dijetetski suplementi, pecaroška roba kao i roba kojom se povređuje pravo intelektualno svojine - rekli su za Telegraf iz ova dva sektora Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikaciju.
KADA JE DOZVOLJENA ONLAJN PRODAJA?
Fizičko lice koje ispunjava uslove za obavljanje prodaje robe može biti trgovac, prema Zakonu o trgovini.
Međutim, fizičko lice se prema Zakonu o trgovini (Čl.11) može baviti trgovinom ograničenog spektra proizvoda i to poljoprivrednih, divljači, ribe i gljiva. Trgovinom se mogu baviti i ljudi koji rade rukotvorine, a i frilenseri koji nude svoje usluge. U slučaju prodaje na malo i veliko, trgovina je dozvoljena samo pravnim licima i preduzetnicima (Čl. 13 i 14).
Daljinska trgovina, u ovom slučaju onlajn trgovina, koja se vrši putem interneta uređuje se posebnim Zakonom o elektronskoj trgovini, u kojoj se ne spominje mogućnost vršenja trgovine u svojstvu fizičkog lica.
Fizičko lice kao takvo legalno može vršiti prodaju polovnih stvari i to na malo. Da bi se kvalifikovalo za legalnog prodavca, fizičko lice mora da registruje delatnost u APR-u i da plaća godišnji porez prema obračunu.
Sankcija za lica koja obavljaju promet robe/usluga, a nemaju svojstvo trgovca je prema Zakonu o trgovini novčana kazna koja se može kretati u rasponu od 50.000,00 do 150.000,00 dinara. Osim toga, ilegalna prodaja preko interneta je krivično delo i kažnjiva je zakonom.
Izvor: Telegraf.rs
