Dakle, minus ili plus – potrošačima je svejedno. Bilo da su radijatori topli ili samo mlaki, na krajnji iznos računa to ne utiče, izuzev kod onih koji grejanje plaćaju po utrošku, umesto po kvadratu prostora.
A u sistemu naplate prema isporučenoj količini toplotne energije trenutno je više od 1,42 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora – 24.815 stanova i 1.664 lokala. Biće ih i više, jer od 2010. godine svi investitori objekata koje priključuju na daljinsko grejanje imaju obavezu da izgrade unutrašnje grejne instalacije i ugrade opremu koja će budućim stanarima omogućiti da plaćaju račune prema isporučenoj količini toplotne energije i raspodeli energije za svaki stan pojedinačno.
Grejanje se ovako može naplaćivati i vlasnicima prostora u starijim zgradama, ukoliko se o tome dogovori skupština stanara. Ona mora da izabere preduzeće koje će izvesti projektnu dokumentaciju – elaborat o ugradnji termostatskih ventila i uređaja za registrovanje potrošnje i potpiše ugovor sa „Elektranama”. Dalje to funkcioniše jednostavno – očitana zbirno utrošena energija koju „Elektrane” predaju zgradi raspodeljuje se na površinu svakog stana i tako se računa pojedinačna potrošnja stambenog prostora.
Da bi ovo funkcionisalo, u stanovima moraju da postoje ugrađeni termoregulacioni ventili i uređaji koji registruju pojedinačnu potrošnju. Pravilnim rukovanjem ovom opremom moguće je ostvariti znatno manju potrošnju toplotne energije i „iskoristiti” toplo vreme da bismo smanjili mesečne izdatke.
Ali, tu već postoji trik. Stručnjaci upozoravaju da ovakav način naplate ne dovodi automatski do nižih računa, već samo do pravičnije i tačnije raspodele utrošene energije. Jer, ako zgrada nije energetski efikasna, odnosno ako ima toplotne gubitke zbog loše izolacije, dara može biti skuplja nego mera. Zato stanari koji ne sagledaju sve okolnosti, a ipak reše da pređu na ovaj sistem naplate, mogu opasno sami sebe da lupe po džepu i zasluže čak i uvećane račune.
Da je moguće da prelaskom na naplatu po potrošnji stignu i veći iznosi na računu, nedavno je upozorio i Zoran Predić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, koji je istakao da se to dešava zbog slabe energetske izolovanosti i rasipanja energije.
– Svaki objekat ima sopstvenu specifičnu potrošnju energije po metru kvadratnom na godišnjem nivou, a na nju u najvećoj mogućoj meri utiče kvalitet izgradnje, kvalitet termičke izolacije, spoljašnje stolarije i položaj objekta. Dakle, što je objekat energetski neefikasniji, veći su mu godišnji troškovi zagrevanja, ali i hlađenja – ističu u „Beogradskim elektranama”.
Znači, uštedu je moguće postići jedino ako su mere energetske efikasnosti sprovedene kako treba, jer će uz pomoć termoregulacionih ventila korisnici potrošnjom energije upravljati racionalnije – neće trošiti ni manje ni više nego što je potrebno.
Jedino na taj način iznos mesečnog računa može da se snizi, a uštede, kažu neke analize, mogu biti čak i do 25 odsto u odnosu na obračun prema kvadraturi stana. Podizanje energetske efikasnosti nije mala investicija i to je možda glavni razlog zašto plaćanje prema stvarnim potrebama nije rasprostranjenije.
– Mnogi vlasnici stanova u zgradama nisu doneli odluku o prelasku na ovakav način naplate i nisu sproveli mere energetske efikasnosti za svoje objekte – zaključuju iz „Elektrana”.
Izvor: Politika.rs
