Uvozimo strane proizvode sumnjivog kvaliteta i istovremeno puštamo da propada domaća proizvodnja. Kvalitet namirnica koje se uvoze kontroliše se jako slabo jer se veruje deklaracijama koje stave proizvođači! Značajne količine hrane iz inostranstva stižu sivim kanalima. U domaćoj industriji mesa, prema nezvaničnim informacijama, koriste se najviše uvozne sirovine - iako na pakovanjima prerađevine piše da je proizvedena u Srbiji, gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva. U Srbiju je 2012. godine uvezeno 11.000 tona svinjskog mesa, što je skoro četiri puta više nego prethodne godine.
Deo mesa poreklom iz Brazila, Argentine i Urugvaja suši se u Lešku, Leposaviću, Zubinom Potoku, Raški i Novom Pazaru, gde je niklo na desetine priručnih sušara, a potom se najčešće kao "domaća" pršuta prodaje širom Srbije. Među kupcima su, to je javna tajna, i neke velike klanice, ali i renomirane trgovine u velikim srpskim gradovima, pa i u Beogradu. Veća količina ovog mesa, smrznutog ili sirovog (sve zavisi koliko je vremena provelo na putu od luke Bar ili od nekog magacina u Prištini), može se naručiti "kod poznatih prodavaca" ili slobodno kupiti u većini mesara i kvantaškoj pijaci u Novom Pazaru odakle se potom, raznim kanalima, transportuje kupcima širom Srbije.
Za prelaz u Srbiju obično se koriste alternativni pravci preko planine Rogozne i jezera Gazivode koje je, uprkos stalnom prisustvu policije, teško pokriti jer šverceri imaju vojne kamione, čamce, džipove i druga terenska vozila kojima lako zaobiđu policijske patrole. Meso obično brodom stiže do Bara odakle se u Srbiju prebacuje direktno ili preko Kosova. Brod ne odlazi dok se ne isprazni.
“Meso je odličnog kvaliteta, sve sama pečenica, ali nema potrebne papire i deklaracije, nisam čuo da je nekome nešto falilo, a koristi se na gotovo svim svadbama i drugim veseljima, jer je upola jeftinije od domaćeg. Problem je jedino što se više puta odmrzava i zamrzava“, rekao je jedan od švercera koji je do sada preko granice prebacio bar 50 tona.
Stare i opasne navike proizvođača
S druge strane, veterinari upozoravaju na opasnost. Meso koje nema potrebnu deklaraciju nije za ljudsku upotrebu jer je opasno. “Ko zna šta sve jedemo - samo zahvaljujući sreći, do sada nije bilo većih epidemija. Možda je to meso i bilo ispravno, ali dok stigne raznim kamionima i prikolicama može da se pokvari 100 puta”, upozorio je poznati novopazarski veterinar.
Osim mesa, u Srbiju, mahom s Kosova, stižu i ogromne količine pilećih bataka, svih vrsta pašteta, salama, viršli i kompletan program ribe i konditorskih proizvoda iz Slovenije, Bosne i Hrvatske. Na novopazarskoj kvantaškoj pijaci, a i u nekim veleprodajama, u ponudi je čuvena Podravkina jetrena pašteta koja se "proizvodi" u Prištini.
Što se pak voća i povrća tiče, tu je situacija vezana za uvoz malo bolja nego ona sa uvozom mesa. Iz Srbije je prošle godine izvezeno 264.107 tona voća u vrednosti od 370 miliona dolara, dok je u zemlju uvezeno 218.506 tona voća u vrednosti od oko 172 miliona dolara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Srbije je u 2012. izvezeno 91.428 tona povrća u vrednosti od oko 65 miliona dolara, dok je uvezeno oko 90.688 tona povrća u vrednosti od oko 64 miliona dolara.
Proizvođači hrane u Srbiji još uvek nemaju obavezu da na pakovanjima navode podatke o energetskoj vrednosti, količini proteina, ugljenih hidrata, masti i ostalih sastojaka, dok je to u Evropskoj uniji obaveza. Deklarisanje proizvoda regulisano je sa dva pravilnika - Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica i Pravlnikom o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda. Međutim, oni ne obavezuju naše proizvođače da navode podatke o nutritivnim vrednostima proizvoda u količini od 100 grama i u samom pakovanju.
Novi propisi trebalo bi ovu oblast da prilagode zahtevima tržišta EU, ali svakako treba napomenuti da je većina ozbiljnih proizvođača hrane, već počela na pakovanjima da ističe ove podatke u vidu tabela. Izjave i poruke koje su u zemljama EU strogo kontrolisane i propisano je njihovo isticanje, a koje je najčešće vrlo istaknuto na samom pakovanju, kojima se šalju poruke kako je neki proizvod "bez šećera", "sa vlaknima", "obogaćen vitaminima", "bez holesterola" kod nas se često postavljaju bez provera.
Pitanje da li iz uvoza dobijamo robu osrednjeg, pa često vrlo problematičnog kvaliteta, obično kulminira kada iz Evrope stignu vesti o pokvarenim namirnicama. Poznato je da većina proizvođača u Evropi ima dve proizvodne linije - jednu za tržište najvećih i najrazvijenijih članica EU, a drugu za najčešće zemlje bivšeg istočnog bloka. Proizvodi sa druge linije rezervisani su za Srbiju.
Krijumčarenje, a ne etiketiranje
Nedavni skandal u Hrvatskoj, povodom kancerogenog mleka, kad je s tržišta povučena određena količina tog proizvoda, od proizvođača kompanija „Dukat“ i „Vindija“, uznemirila je potrošače u čitavom regionu. Naime, te kompanije posluju u svim zemljama na prostoru bivše Jugoslavije, što znači da postoji realna opasnost da je mleko, u kome je otkriveno prisustvo opasne materije alfatoksin M1, završilo i na trpezama kupaca u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i stranih proizvođača i distributera. Svi smo bili svedoci kako se to kod nas završilo.
Problem zdravstvene ispravnosti životnih namirnica pojavljuje se širom sveta, čak i u ekonomski najrazvijenijim zemljama. Tako je nedavno Evropsku uniju potresla afera s konjskim mesom, koje je, kao zamena za goveđe, pakovano u gotovim jelima. Iako u EU postoje stroga pravila i kontrole, koje prate meso od farmi do gotovih proizvoda, dogodilo se da konjsko meso od Rumunije do Francuske gotovo niko nije detaljno proveravao, pa je ono završilo u pakovanjima lazanja i musake.
Lažno deklarisana roba mogla je da se provuče, smatraju stručnjaci, zbog prilično komlikovane procedure utvrđivanja porekla, te je tako meso nabavljeno u Rumuniji, prodato kiparskom posredniku, koji ga je zatim preprodao trgovcu iz Holandije, a ovaj dalje kompanijama u Francuskoj. Na taj način je teško pratiti trag sirovine, a po svemu sudeći, otvorene granice su oslabile i potrebu za strožom kontrolom.
Kako su se slični problemi pojavili i u Nemačkoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji, očigledno je da nije reč o pogrešnom etiketiranju, već o krijumčarenju mesa, koje nelegalno stiže u EU i može biti opasno po zdravlje ljudi. Zbog toga je zasedao Stalni komitet za lanac prehrane u Briselu, kako bi razmatrao uvođenje strože kontrole nabavke i upotrebe svežih namirnica..
Nadamo se da će deo laboratorije za kontrolu mleka pri Nacionalnoj referentnoj poljoprivrednoj laboratoriji koja će biti zadužena za analizu selekcijskih uzoraka mleka omogućiti da unapred, pre nego što mleko uošte uđe u preradu, znamo kakvo je zdravlje krava, kakvog je kvaliteta ishrana životinja, da li ima problema sa metalima, bakterijama i slično. Na taj način će se smanjiti mogućnost pojavljivanja eventualnih problema, kao što je nedavni sa aflatoksinom.
Autorka je predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida