Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Nedovoljna kontrola robe na pijacama: Otrov vreba sa tezge

05. decembar 2016. 09:41:24 Pročitano 1946 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Najsigurnija sam kad kupim na pijaci, domaće je, i nema otrova! Ova rečenica, koja se često može čuti, kako upozoravaju stručnjaci, nažalost, daleko je od istine. Upravo voće i povrće sa pijace može da bude vrlo opasno, jer sistem kontrole sredstava za zaštitu bilja najčešće zataji upravo - na tezgama.

Inspekcija, kako objašnjava Svetlana Jovičić, koja se poslovima zaštite bilja bavi u stručnoj službi Poljoprivredne stanice "Novi Sad" nema dovoljno kapaciteta da svakodnevno kontroliše robu na pijacama, tako da je kontrola tretmana pesticidima i herbicidima prepuštena samim proizvođačima i njihovoj savesti.

Sam promet i prodaja pesticida u Srbiji, kako navodi Jovičićeva, definisani su u skladu sa propisima EU, a uvoznici ovih preparata - poljoprivredne apoteke i stručne službe - tu su da poljoprivrednike kvalitetno edukuju o tome kako se pojedini preparati koje koriste u zaštiti svojih useva i zasada primenjuju.

- Uvoznici sredstava za zaštitu i sami posećuju ozbiljne, velike robne proizvođače, kako bi ih edukovali o prednostima najnovijih preparata, i o njihovoj primeni, a takođe su tu i kada se uklanja ambalaža pesticida i herbicida - objašnjava Jovičićeva. - "Srednji" poljoprivrednici, sa manjim posedom, u većini slučajeva upućeni su na savete u poljoprivrednim apotekama, a takođe i na savete nas iz stručnih službi, tako da i oni preparate za zaštitu adekvatno koriste.

Do problema, kako ukazuje naša sagovornica, dolazimo kod grupe proizvođača koje je "vreme pregazilo", i koji se u proizvodnji oslanjaju - na iskustvo.

- To su najčešće vlasnici manjih poseda, starija domaćinstva bez naslednika u bavljenju poljoprivredom, koji rade kako su navikli i koji svoje proizvode najviše plasiraju baš na pijacama - jasna je Svetlana Jovičić. - Oni nemaju dovoljne količine proizvoda da bi ih ponudili velikim trgovinskim lancima, ili izvoznicima. Nemaju, samim tim, ni obavezu da vode knjigu tretmana, a nisu ni skloni, ili jednostavno nemaju vremena da provere i nauče kako se pesticidi ili herbicidi koriste. Najčešće, međutim, nisu ni svesni da time prave veliku štetu.

Na to da kontrola voća i povrća na pijacama još uvek nije zaživela, pa domaći paradajz, krastavci, ili jabuke, mogu da budu "obogaćeni" najrazličitijim herbicidima, pesticidima i fungicidima, upozoravala je i prof. dr Sanja Lazić, direktor departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.

- U zemaljama EU poljoprivrednici moraju da imaju sertifikat za korišćenje sredstava za zaštitu bilja - navodi Lazićeva. - Kod nas tog uslova nema, pa je korišćenje zaštitnih sredstava prepušteno savesti samog proizvođača. Redovne kontrole na pijacama, koja bi proverila da li je u povrću ili voću povećan sadržaj zaštitnih sredstava, još uvek nema, tako da je, sa stanovišta bezbednosti najbolje kupiti voće i povrće u trgovinskim marketima. 

STAVI MALO VIŠE...

- Mnoge moje starije komšije i dalje ne čitaju šta piše na ambalaži sredstava za zaštitu, nego je sipaju "odokativno", onako kao što su im to očevi i dede radili, uz obaveznu opasku "stavi malo više, da bolje deluje" - priča Marko Simetić, ratar iz Stare Pazove. 

- Meni, ipak, nije teško da pročitam kako se sredstva primenjuju, a volim i da, posebno u zimskim danima, kad nema mnogo posla, poslušam predavanja, pa i upitam u poljoprivrednoj apoteci, ili savetodavnoj službi, kako primenjivati sredstva za zaštitu, a i ima li efikasnijih sredstava od onih koja sam ranije koristio...

ANKETA: DA LI SE PLAŠITE PESTICIDA U VOĆU I POVRĆU?

ŽELjKA KATIĆ (83), penzioner

- Nije me strah otrova, jer se trudim da svaku voćku dobro operem toplom vodom. Nemoguće je danas jesti potpuno zdravo, pa je važno da se potrudimo da bar kod kuće uradimo ono što je do nas.

KATARINA MIHAILOVIĆ (35), bankar

- Trudim se da ne razmišljam puno o pesticidima i otrovima, jer znam da sve što kupim dobro operem i očistim. Uglavnom kupujem voće i povrće u marketima i vodim računa o poreklu namirnica.

DEJAN MILOVANOVIĆ (30), frigo-meh.

- Naravno da se bojim pesticida. Mi kod kuće uglavnom ljuštimo voće i povrće, ono što može, naravno, jer ih u kori najviše i ima. Tako možda unesemo manje vitamina, ali "bolje sprečiti, nego lečiti".

VESNA LAKOVIĆ (60), penzioner

- Voće i povrće kupujem na pijaci kod proverenih prodavaca, operem sve u više voda i nikad nisam imala problema. Bojimo se ovoga, bojimo se onoga, a kad ćemo da živimo? Samo provereno, i pravilna upotreba.

Izvor: Novosti.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiLekar iz Srbije preporučuje ZAKONSKU ZABRANU KORIŠĆENJA ROŠTILJA NA ĆUMUR, a ovo je razlog Na vrh strane