Ovo su nova pravila koja su propisana novim pravilnikom koji je Ministarstvo poljoprivrede propisala za pekarsku industriju. Međutim, bićemo sigurni kakav hleb jedemo i šta stvarno kupujemo tek za dve godine, jer će Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenine stupiti na snagu tek u januaru 2018. godine.
Do tada i dalje će se primenjivati pravilnik iz 1995. godine, čija su rešenje bila ne samo prevaziđena već često i prilično nedorečena. To je pekarima omogućavalo da praktično na legalan način profitiraju, propuštajući namerno da navedu tačne sastojke u vekni hleba.
Najvažnija izmena jeste ta što su sada jasnije određeni procenti koji moraju da budu ispoštovani kako bi pekar svoj hleb mogao da nazove ražanim, kukuruznim, heljdinim ili speltinim. To je i najviše zbunjivalo potrošače, jer nisu mogli da znaju šta zapravo kupuju. Sada je precizirano koji je to odnos sirovina u proizvodu da bi on mogao da se nazove, na primer, ražanim hlebom. Pa tako ukoliko raženi hleb nema u sebi minimum 70 odsto tog brašna, ne može se smatrati takvim hlebom ili ukoliko heljdin hleb nema u sebi 30 odsto heljde, ne može se tako nazvati.
Koliko brašna treba da sadrže hlebovi
- Pšenični hleb - 90% pšeničnog brašna
- Integralni pšenični hleb - 80% integralnog pšeničnog brašna
- Speltin hleb - 70% speltinog brašna
- Ražani hleb - 70% ražanog brašna
- Kukuruzni hleb - 60% kukuruznog brašna
- Heljdin hleb - 30% heljdinog brašna
- Burek - 20% nadeva
Prema statistici za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji je pala za 17,97 kilograma po stanovniku, pa smo se po tome značajno približili evropskim standardima. Tako pokazuju podaci iz analize o potrošnji stanovnika, prema kojima je 2006. godine za 365 dana svako od nas pojeo 101,5 kilograma, a devet godina kasnije samo 83,71 kilogram. Ta potrošnja je manja za čak 290 grama od onoga što godišnje pojede jedan Nemac ili Danac, dok je u istoj ravni sa Austrijancima.
Izvor: Blic.rs
