Ispostavilo se da građani najviše toga po najnižem trošku mogu da priušte u Leskovcu, Novom Pazaru i Zrenjaninu, dok su očekivano na najvećem „iskušenju“ novčanici stanovnika Beograda, Novog Sada, ali pomalo iznenađujuće i Kragujevca.
- Činjenica je da su u gradovima gde su zaposlenost i prosečna plata manje i troškovi života niži i do 30 odsto. Nije isto imati mesečno 500 evra u, recimo, Vladičinom Hanu i Beogradu - ističe Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka.
Ekonomisti se slažu u oceni da je i ovo istraživanje pokazalo nepokolebljive zakone tržišta.
- Cena je odnos ponude i potražnje. Može u Leskovcu neko držati cenu „koka-kole“ na 500 dinara, ali niko je neće kupiti, dok se u Beogradu možda neko i zaleti. Najtragičnije je, međutim, što su niske cene u gradovima u unutrašnjosti posledica siromaštva, a ne obilja ponude i velike konkurencije - kaže ekonomista Danilo Šuković.
Ipak, Šukovič ističe da je pitanje da li se nekom sa prosečnom republičkom platom više isplati da živi na jugu Srbije nego u Beogradu.
- Nije sve u osnovnim namirnicama, naročito kad se radi o mladima. Ukoliko mu ta sredina ne pruža mogućnost društvenih i kulturnih sadržaja kako bi se edukovao i dalje napredovao, onda mu jeftinoća ništa ne znači. Obrazovanje danas predstavlja kapital podjednako značajan kao novac - objašnjava naš sagovornik.
Izvor: Blic.rs
