Iako su banke prema podacima Kreditnog biroa odobrile limit za 1, 17 miliona kreditnih kartica u iznosu od 84,9 milijardi dinara, koristi se dva i po puta manje ili samo 33,7 milijardi dinara.
Kreditne kartice nisu omiljeno sredstvo plaćanja, iako se sa njima može kupovati i na rate i to do godinu dana bez kamate. Za to su čekovi i dalje neprevaziđeni. Osim visokih kamata, jedan od razloga je što malo građana može i da dobije kreditne kartice, zbog niskih zarada, a penzioneri, jer imaju previše godina. Kod većine banaka, najstariji mogu da se zaduže samo do 75. godine.
Iako se u Evropskoj uniji za sva plaćanja koriste samo kartice, a keš se vrlo retko nosi u džepu, kod nas je obrnuto, jer i oni koji žele da obave kupovinu plastičnim novcem ne mogu u svim trgovinama. Male radnje retko primaju kartice, jer im je veliki trošak za transakcije. Banke naplaćuju provizije i prodavcima robe i za usluge. Pored toga što za korišćenje pos terminala banka uslovljava minimalni mesečni promet na računu, najčešća provizija koju banka uzima od prodavaca ide i do pet odsto na svaku transakciju uz mogućnost zadržavanja novca prodavca do jedne radne nedelje.
Upravo ovakvi cenovnici poslovnih banaka male trgovce teraju da ne prihvataju kartice, jer bi u suprotnom bili prinuđeni da podignu cenu svojih usluga, što bi istrošene novčanike građana Srbije odvelo kod nekih drugih, jefitinijih, pa makar svaku kupovinu plaćali gotovinom.
Takođe, ima firmi koje uopšte ne žele da primaju kartice. Kupovina hleba i kifli u pekarama, novina, žvaka na trafikama, dopuna Bus plus kartice, sve se plaća gotovinom. Plaćanje participacija u domovima zdravlja moguće je obaviti samo kešom.
KAŠNJENJE
U Srbiji 921.820 građana koristi 1,17 miliona kreditnih kartica. Od toga 81.302 kartice su u kašnjenju odnosno vlasnici ne izmiruju na vreme svoje obaveze. U procentima to je 17,8 odsto i to je najveća docnja u odnosu na sva druga zaduženja kao što su krediti, dozvoljeni minus, lizing usluge...
Izvor: Novosti.rs
