- Iako su nam kamate sve manje, nama štednja raste, što govori ili da je iznose iz slamarica ili da je sele iz drugih banaka - kažu u jednoj banci. - Nama novi ulozi nisu potrebni i nose samo trošak, jer moramo da plaćamo kamatu na njih. Ali građani očigledno žele sigurnost i svoju ušteđevinu donose u banke u koje imaju poverenja. S druge strane, ima banaka koje nude veće kamate, kako bi privukle klijente. Pravilo je jasno, što je kamata na depozite veća, to je njihova sigurnost manja.
U većini banaka, kamatne stope su smanjene drastično u poslednje dve godine. Samo na evrodepozite oročene na godinu dana kamata je za osam meseci ove godine oborena sa 1,4 na jedan odsto. Kada su u pitanju dinari, kamata je tri odsto. S obzirom na nisku inflaciju i to je dobra zarada.
- Smanjenje kamata na štednju je posledica sporog privrednog oporavka i pada kreditne aktivnosti banaka - smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Banke imaju višak novca, a broj preduzeća i građana koji su kreditno sposobni je sve manji. Zato banke plasiraju štednju u državne hartije od vrednosti. To znači prihvatanje sve manjih kamatnih stopa na plasmane, što za sobom povlači manje kamate na uloge stanovništva.
Velike seobe novca iz banke u banku za 0,1 do 0,2 odsto nema i neće biti, ali će građani sigurno povlačiti uloge iz banaka za koje saznaju da imaju problema u poslovanju.
500 EVRA
U bankama u Srbiji ima više od 4,5 miliona štednih partija, a gotovo 80 odsto su ulozi do 500 evra. Najviše se štednja oročava na period od šest do 12 meseci. Takvih depozita je 47 odsto. Najmanje je depozita, i to dva odsto, koji su položeni do pet godina.
Izvor: Novosti.rs
