Petar Sekulić, savetnik guvernera za ekonomska pitanja, rekao je da to nikako nije nešto što će biti učinjeno po svaku cenu, ali da ipak postoji mogućnost da se dozvoli i firmama koje nisu banke da kupuju potraživanja od građana.
- Građane će štititi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga bez obzira na to da li je kupac kredita banka ili ako se zakon izmeni, to sutra bude neko drugi. Građanin ne može ničim biti doveden u nepovoljniji položaj nego što je do tog trenutka bio. Svi oni ugovorni uslovi koje je inicijalno potpisao sa bankom ostaju na snazi - tvrdi Sekulić.
Poznavaoci, međutim, smatraju da bi firme koje kupe nenaplative kredite mogle da budu nemilosrdnije u njihovoj naplati nego što su to bile banke. Ocena je da ovakve organizacije hoće da naplate kredit po svaku cenu i da zarade. Hasan Hanić, dekan na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže za “Blic” da firme koje otkupe loše kredite imaju interes da se što pre naplate, što bi moglo da znači da će biti upornije nego banke.
- U naplati kredita mogli bi da imaju manje sluha i niži stepen tolerancije nego što to imaju banke. Građani bi mogli da trpe i veći pritisak, da očekuju češće i upornije pozive - smatra Hanić.
U bankama u Srbiji blokirano je 430 milijardi dinara nenaplativih kredita. Oko 50 odsto odnosi se na privredu, 20,2 procenta na firme u stečaju, a 17 odsto na građane.
- Banke su spremne i da za minimalnu cenu prodaju svoje loše kredite samo da ne troše vreme i novac na njegovu naplatu. Jedna banka koja nije mogla da naplati kredite dala je zajmove upola cene i tako izgubila oko 100 miliona evra - kažu u jednoj banci.
Mogli bi da budu i dobri
Hanić kaže da bi firme koje otkupe loše kredite mogle da budu i dobre prema dužnicima u smislu da im produže rok otplate, smanje ratu, pa čak i otpišu deo zajma.
- Ukoliko je firma vaš kredit banci platila 50.000 evra, a vi treba da vratite ukupno 60.000, firma bi mogla da vam kaže “plati ti meni 55.000 i svima dobro” - navodi Hanić.
Izvor: Blic.rs