Nutricionista Nikola Brkić objašnjava da siromašne zemlje najveći deo zarade troše na hranu, pa u potrazi za načinima da za malo novca kupe više namirnica, kvalitetnu hranu zamenjuju jeftinom, industrijski prerađenom i nezdravom hranom.
- Kada bi potrošnja hleba i krompira padala dok potrošnja voća i povrća raste, to bi bila dobra vest, jer smo mi među najvećim potrošačima hleba na svetu. Ali, pošto količina hleba opada zajedno sa količinom svih ostalih namirnica koje pojedemo tokom godine, to samo govori da ljudi stvarno imaju sve manje novca za život - objašnjava naš sagovornik.
To nam potvrđuju i proizvođači hrane i trgovci.
- Promet nam svakodnevno pada. Građani u velike kupovine u hipermarkete idu neuporedivo ređe nego ranije, a i troše manje novca, i prirodno kupuju manje robe. Kupuje se po 200-300 grama mesa, traže nam da im izmerimo 10 listića najjeftinije salame, a banane, jabuke i narandže kupuju se na komad. Sve češće nam dolaze stariji ljudi koji traže pola hleba - kažu u velikom trgovinskom lancu.
Za prosečnu potrošačku korpu za tročlano domaćinstvo koja je vredela 66.600 dinara potrebna je 1,5 prosečna zarada. Od toga za hranu je predviđeno oko 26.000 dinara, što je nešto više od 800 dinara dnevno, odnosno 288 dinara po članu porodice, odnosno 96 dinara po obroku. To znači da ostaje veoma malo za neke krupnije stvari, dok na neku luksuzniju robu većina građana ne može ni da pomišlja.
Plate male i neredovne
Ovako poražavajući podaci su zapravo, kažu ekonomisti, posledica činjenice da u Srbiji platu prima samo 1,72 miliona ljudi. Od njih čak 650.000 platu prima neredovno, dok pedesetak hiljada platu nije dobilo mesecima. Interesantno je da čak 2,6 miliona građana Srbije prima ili socijalnu pomoć ili penziju.
Izvor: Blic.rs