Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Jedemo 23 kilograma mesa manje nego 2007.

03. jun 2015. 08:59:05 Pročitano 2589 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Pre početka krize prosečan građanin Srbije jeo je 178 grama mesa dnevno. Danas pojede jedva 115 grama. Takođe, sa skoro pune čaše mleka dnevno, za osam godina spali smo na pola.

- Poražavajuće je što su i količine koje smo jeli te 2007. godine bile znatno niže nego u razvijenijim zemljama. Dok mi jedemo pedesetak kilograma mesa i prerađevina u toku godine, Evropljani jedu 78 kilograma. Danas mi pijemo 47 litara mleka godišnje, a žitelji EU piju duplo više - objašnjava za „Blic“ Vojislav Stanković, agroekonomista.

 

Nutricionista Nikola Brkić objašnjava da siromašne zemlje najveći deo zarade troše na hranu, pa u potrazi za načinima da za malo novca kupe više namirnica, kvalitetnu hranu zamenjuju jeftinom, industrijski prerađenom i nezdravom hranom.

- Kada bi potrošnja hleba i krompira padala dok potrošnja voća i povrća raste, to bi bila dobra vest, jer smo mi među najvećim potrošačima hleba na svetu. Ali, pošto količina hleba opada zajedno sa količinom svih ostalih namirnica koje pojedemo tokom godine, to samo govori da ljudi stvarno imaju sve manje novca za život - objašnjava naš sagovornik.

To nam potvrđuju i proizvođači hrane i trgovci.

- Promet nam svakodnevno pada. Građani u velike kupovine u hipermarkete idu neuporedivo ređe nego ranije, a i troše manje novca, i prirodno kupuju manje robe. Kupuje se po 200-300 grama mesa, traže nam da im izmerimo 10 listića najjeftinije salame, a banane, jabuke i narandže kupuju se na komad. Sve češće nam dolaze stariji ljudi koji traže pola hleba - kažu u velikom trgovinskom lancu.

Za prosečnu potrošačku korpu za tročlano domaćinstvo koja je vredela 66.600 dinara potrebna je 1,5 prosečna zarada. Od toga za hranu je predviđeno oko 26.000 dinara, što je nešto više od 800 dinara dnevno, odnosno 288 dinara po članu porodice, odnosno 96 dinara po obroku. To znači da ostaje veoma malo za neke krupnije stvari, dok na neku luksuzniju robu većina građana ne može ni da pomišlja. 

Plate male i neredovne 

Ovako poražavajući podaci su zapravo, kažu ekonomisti, posledica činjenice da u Srbiji platu prima samo 1,72 miliona ljudi. Od njih čak 650.000 platu prima neredovno, dok pedesetak hiljada platu nije dobilo mesecima. Interesantno je da čak 2,6 miliona građana Srbije prima ili socijalnu pomoć ili penziju.

Izvor: Blic.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiNema više kazni za raskid ugovora sa operaterima Na vrh strane