Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Banke umanjuju devizne rate!

03. mart 2015. 14:36:51 Pročitano 2081 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Građani koji su devizno zaduženi, a banke im nisu godinama umanjivale kamate u skladu sa kretanjima na svetskom tržištu kapitala, mogu da očekuju povraćaj novca. Centralna banka je, poršlonedeljnom odlukom, po prvi put zapretila bankarima da će biti kažnjeni ukoliko ne nadomeste štetu koju su klijentima napravili neosnovanom zaradom na kamatnim stopama na zajmove vezane za strane valute, odnosno evre i "švajcarce". Na udaru NBS naći će se ne samo one banke koje su ovako zarađivale na klijentima posle 5. decembra 2011. godine, od kada se primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, već i pre tog datuma. Jer, odluka NBS se odnosi na svaki devizni kredit.

Novac koji su banke prisvojile od klijenata kroz neosnovano podizanje kamatnih stopa neće biti isplaćen dužnicima "na ruke", već će im za toliko biti smanjena glavnica duga, a ostatak rata prilagođen novom planu otplate. Nikakav poseban zahtev klijenti ne moraju da podnose banci, jer je to isključivo njena obaveza. Banke koje to ne urade, moraće ovakve zajmove da klasifikuju kao teško naplative, što bankarima znatno povećava troškove.

Svaka bankarska kamata na kredit u stranoj valuti sastoji se iz dva dela: čiste zarade banke i evropske kamatne stope na konkretnu valutu. To su euribor za evre i libor za švajcarski franak. Kako su obe ove stope, sa nastankom svetske ekonomske krize, počele znatno da padaju, i ovdašnje banke su imale obavezu da snize kamate, a time i spuste visinu rate. Koliko su na ovome profitirale određene banke pokazuje primer jednog zajma banke koja je poštovala propise i spuštala deviznu vrednost rate kako su strane kamate padale.

- Našem klijentu je odobren kredit u iznosu od 71.220 evra u maju 2007, sa kamatom u visini šestomesečnog euribora plus 2,81 odsto - objašnjava za "Novosti" Dejan Vučinić, izvršni direktor Sosijete ženeral banke. - Prva rata, u junu mesecu, iznosila je 498,60 evra, a vrednost šestomesečnog euribora za taj mesec 4,255 odsto. U narednih 12 meseci, šestomesečni euribor je dostigao vrednost 4,925 odsto, bančina margina se nije menjala, te je klijentu rata porasla na 540,61 evro.

Od 2009. godine, vrednost referentne kamate na evro je konstantno opadala, pa samim tim i rate zajma.

- U februaru ove godine na obračun rata kredita indeksiranih u evrima primenjujemo vrednost šestomesečnog euribora od 0,135 odsto, a kako se margina i dalje nije menjala, rata kredita ovog konkretnog klijenta sada iznosi 352,42 evra, dakle niža je za 146 evra u odnosu na prvu ratu - ističe Vučinić, dodajući da Sosijete nikada nije menjao jednom ugovorene uslove, već je kamatna stopa i pre donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga uvek bila definisana kao fiksna, a kod promenljive kao zbir fiksne margine i promenljive referentne stope. Visina kamate menjala se samo u delu koji se odnosi na baznu stopu, a margina je uvek ostajala ista.

KUPOVNOM I OTPLATA

Još jedan propis ide naruku zaduženima u evrima i francima. Po osnovu usvojenih izmena Zakona o zaštiti korisnika, klijentima će biti omogućeno da zajmove otplaćuju po vrsti kursa po kojem im je kredit i odobren i pre decembra 2011. godine. Kome je banka pustila kredit po nižem, kupovnom kursu, mora po takvom kursu od 27. marta i da mu zaračunava rate. A razlika nije zanemarljiva. Kod pojedinih banaka između nižeg (kupovnog) i višeg (prodajnog) kursa razlika je i po pet-šest dinara za jedan evro, odnosno do 10 dinara za jedan franak. Tako bi na svakih 100 evra rate, ovakav klijent ubuduće štedeo po 500, 600 dinara, a na svakih 100 franaka i do hiljadu dinara. Ovom odredbom nije predviđen bilo kakav povraćaj novca klijentima za prethodni period.

Izvor: Novosti.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiČUDESNO! FRANCUSKI BIOLOZI NAPRAVILI VEGANSKA JAJA: Uskoro se mogu očekivati u supermarketima?! Na vrh strane