Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Pijemo kafu sa graškom

17. februar 2015. 10:46:40 Pročitano 2256 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Dodavanje u kafu samlevenih žitarica, zatvaranje kesica heftalicom i prodaja kafe sa isteklim rokom trajanja praksa je u lokalnim pržionicama.

U malim pržionicama najčešće završava švercovana kafa koja se meša sa jeftinim sastojcima poput ječma ili slada, pakuje u kesice i prodaje po nižim cenama. U Srbiji posluje oko 250 manjih pržionica kafe.

- Kao surogati kafe najčešće se dodaju najjeftinije sirovine poput ječma i slada, ali se dodaje i pšenica, soja, kukuruz, raž, smokva, rogač, šećerna repa, pa čak i grašak i žir... - kaže za “Blic“ bivši vlasnik male pržionice u Požarevcu.

On dodaje da se kafa često proizvodi u lošim uslovima i da je mešaju ljudi koji nisu stručni za to, a najveći problem je što kafe iz malih pržionica često uopšte nemaju deklaraciju.

Šta se sve dodaje u kafu:

  • ječam
  • slad
  • raž
  • pšenica
  • cikorija
  • rogač
  • šećerna repa
  • žir
  • grašak
  • sušeno voće

Dejan Bošković, direktor “Mlin produkta“, preduzeća za distribuciju kafe, kaže da mnogi proizvođači u kafu stavljaju veliku količinu surogata, čime joj snižavaju cenu. 

- Cene kafe otišle su gore, a kod nas stoje, ili čak padaju. To je moguće samo ako se u kafu stavljaju dodaci. To nije zabranjeno, ali je obavezno da na pakovanju stoji “kafa sa surogatima“. Problem je što proizvođači ogromnim slovima napišu “kafa”, a onda nevidljivim, sitnim slovima dodaju to “sa surogatima“ i, naravno, ne navedu u kojem procentu se nalaze žitarice, a ako ih ima previše, to nije kafa - kaže Bošković. 

Svetska istraživanja pokazala su da u kafi može da se nađe i mleveno drvo, grančice, pa čak i zemlja koja ima boju sličnu kafi. U Srbiji već nekoliko godina ne postoje uporedna testiranja kvaliteta namirnica, a zvanične kontrole ne obuhvataju pržionice koje rade na sivo. Prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši 4,5 kilograma kafe, a nelegalan uvoz štetan je za krajnjeg potrošača koji plaća punu cenu za nešto čemu se ne zna poreklo, zdravstvena i sanitarna ispravnost. 

- Kafa je akcizna roba, ali na kesicama ne postoje markice koje bi bile pravi dokaz da je kafa prošla sve inspekcijske kontrole. Verujemo da bi ovakva praksa pomogla u smanjenju sivog tržišta, a i građani bi bili sigurni u kvalitet kafe koju kupuju - kaže Andrej Bele, generalni direktor strateškog područja kafa „Atlantik grupe“. 

Izvor: Blic.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiDIREKTOR JUTA: Prava putnika ostaju i kad se agencija ispiše iz registra Na vrh strane