Naime, prosečna cena kvadrata stana u novogradnji u Srbiji, po podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, jeste 900 evra, što znači da za takav stan od 70 kvadrata treba izdvojiti 63.000 evra. S obzirom na to da je prosečna plata u maju, po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 44.000 dinara, odnosno 383 evra, ispostavlja se da nam je za kupovinu novog stana od 70 kvadrata potrebno da radimo 164 meseca, odnosno nešto malo više od 13 i po godina.
Naravno, pod uslovom da ne trošimo novac na druge stvari, već čitavu prosečnu platu uštedimo.
straživanje o tome koliko je vremena rada potrebno Evropljanima da uštede za novi stan nedavno je objavila poznata konsultantska kuća "Dilojt”. Oni su utvrdili da je najlakše do stana dolaze Danci – za to im je potrebno 26 meseci, odnosno tek nešto više od dve godine rada. Slede Nemci, koji treba da štede oko tri godine. Nemcima je do prošle godine trebalo još manje vremena, ali su tamo u poslednje vreme nekretnine poskupele. Na listi slede Belgijanci (tri i po godine rada), Holanđani (četiri godine) i Španci (pet godina).
Među onima kojima treba najviše vremena, između ukupno 14 evropskih zemalja obuhvaćenih istraživanjem, jesu Rusi (deset godina), Englezi i Francuzi (oko devet godina).
Od zemalja u susedstvu, mesta u istraživanju bilo je samo za Mađare – njima je da kupe novi stan potrebno nešto duže od sedam godina. Od ekonomija u tranziciji tu su još i Poljska i Češka, a tamošnjim stanokupcima za taj poduhvat takođe treba oko sedam godina štednje. Italijanima je, na primer, potrebno da rade godinu duže.
Treba napomenuti da je "Dilojt” pravio statistiku na osnovu bruto zarada. Prosečna bruto plata kod nas je u maju bila 61.000 dinara, odnosno 530 evra. Kada se tako računa, prosečnom srpskom radniku treba 119 meseci, odnosno gotovo deset godina da uštedi za novi stan. Po tome se svrstavamo u grupu evropskih zemalja u kojima je do krova nad glavom najteže doći, zajedno s Rusijom, Velikom Britanijom i Francuskom.
Autori istraživanja su, inače, došli do zaključka da, suprotno nekim očekivanjima, cene stanova nisu uvek u direktnoj vezi sa snagom nacionalne ekonomije. Tako su stanovi u nekim bogatim zemljama, poput Danske, Nemačke, Holandije ili Belgije, vrlo pristupačni, čak i ako se uzme u obzir da su plate u tim zemljama osetno veće nego u državama poput Italije ili Mađarske.
Izvor: novimagazin.rs