Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Saznajte istinu o mastima

20. februar 2014. 07:05:43 Pročitano 2517 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Masti mogu da vam daju ljepšu kožu, poprave vaše raspoloženje i pojačaju imunitet. Ali nemojte još posezati za krofnom – ipak tu postoje naka pravila.

 

Nisu sve masti iste

Istina je, masti su važne za zdravu, izbalansiranu ishranu. Nezamenljive su kada su u pitanju energija i izolacija pojedinih djelova tijela, ali su takođe važne jer kroz krvotok prenose vitamine koji su razgradljivi samo u mastima (A, D, F i K) i tako čuvaju kožu i omogućavaju imunološkom sistemu da pravilno funkcioniše. Prava je teškoća među mononezasićenim, polinezasićenim, zasićenim i transmastima odlučiti koje su dobre za naše zdravlje, a koje nijesu. Da bi se to shvatilo, mora se razumjeti i važnost holesterola i uticaj koji različite masti imaju na njega. Postoje dva tipa holesterola: loš holesterol – LDL (Low Density Lipoprotein) – koji može da začepi arterije i dovede do bolesti, a i prestanka rada srca, a postoji i dobar holesterol – HDL  (High Density Lipoprotein) – koji može da spriječi oboljenja srca i koji nosi proteine i ugljene hidrate kroz tijelo.

“Mononezasićene masti regulišu loš holesterol i povećavaju onaj dobri. One su u obliku tečnosti na sobnoj temperaturi – maslinovo ulje, ulje uljane repice i kikirikija, a odličan su njihov izvor mononezasićenih masti”, savetuje Shabir Daya, farmaceut i koosnivač online prodavnice hranevictoriahealth.com. Polinezasićene masnoće nalaze se u orašastom voću, kukuruzu i zelenom povrću. Takođe snižavaju ukupni holesterol, a posebno ako je nivo LDL-a vrlo visok. Zasićene masnoće na sobnoj temperaturi su u čvrstom stanju i životinjskog su porijekla (sirevi, puter, masna mesa), ali uprkos njihovoj lošoj reputaciji, nutricionista Ian Marber kaže da su veoma važne za pravilno funkcionisanje organizma (protein, koji je esencijalan za stvaranje i rekonstrukciju tkiva u organizmu, a obavlja još mnogo toga važnog u organizmu nalazi se u ovim, zasićenim masnoćama). “Nemojte juriti zasićene masnoće, one će vas same naći”, kaže Marber. I na kraju, postoje i one transmasti – nalaze se u masnoj, brzoj hrani i nemaju nikakvu hranljivu vrijednost. “Proizvode se na neprirodan način, hemijski se tretiraju u prehrambenoj industriji, što znači da tijelo ne može da ih sintetiše na efektivan način. One blokiraju i apsorpciju mononezasićenih ili polinezasićenih masnoća koje su telu potrebne”, kaže Marber. Izbjegavajte, izbjegavajte, izbjegavajte.

Sveti gral masti

Esencijalne masne kiseline (EFA – essential fatty acids), omega-3  i omega-6, kao što im i samo ime kaže, krucijalne su za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma, ali organizam ne može da ih proizvode samostalno. Ove masnoće pomažu mozgu da bolje funkcioniše i omogućavaju pravilan rast i razvoj i pogotovo su bitne kod djece.  Neke vrste ribe su odličan izvor omega-3, dok neke druge imaju više omega-6 masnih kiselina.  Našem tijelu  su potrebne obje ove vrste masti, ali kako kaže Daya, samo malo omega-6 je dovoljno – previše može da dovede do oboljenja srca i artritisa, jer omega-6 masti imaju neka svojstva koja mogu da dovedu do zapaljenja. S druge strane, slučaj s omega-3 mastima potpuno je suprotan,  jer one imaju blagotvorno smirujuće i inflamatorno dejstvo. “Nikada se ne možemo zasititi ovih masnoća, jer učestvuju u mnogo procesa i našem tielu. Negdje oko 1.000 mg i 2.000 mg po danu je odgovarajući unos za početak”, kaže Daya. ”Postoji mogućnost i da ste čuli i za omega-9, ali ovo nije esencijalna  masna kiselina jer naše tielo može da je proizvede u malim količinama. U svakom slučaju masline, avokado i badem su pogodni izvori omega-9 i jačaju imuni sistem.

Losos nije jedina riba

Ulje riba koje žive u hladnoj vodi, kao što su losos, sardine i skuša, odličan je izvor omega-3 masnih kiselina. Skorašnja istraživanja su pokazala da je ulje krila (koje se vadi iz račića koji liči na škampe, a žive na dnu okeana) najlakši oblik esencijalne masnih kiselina koje ljudsko tjelo može da preradi i svari, a nema ni onaj ukus ribljeg ulja koji je veoma specifičan, a mnogima i mučan. Kril je na dnu lanca ishrane i ne sadrži nikakve toksine, kakve neke od riba s omega-3 kiselinama sadrže. One ne žive ni na tako čistim mjestima, a i hrane se složenije od samog krila, pa tako mogu da unesu i neke nečistoće u svoj krvotok.

Jedite masno, izgledajte dobro

“Dobre masti su veoma važne za funkcionisanje svih ćelija, a i za stvaranje odbrambenog sloja kože, koji služi da se odbranimo od raznih spoljnih elemenata, vremenskih nepogoda, bakterija, virusa i gubitka vode”, kaže dermatolog dr Emma Edmonds. Sloj masnoće/sala tik ispod površine kože zaslužan je takođe za smekšavanje crta lica, davanje malo oblijeg izgleda i dobro služi u borbi protiv bora.  Esencijalne masne kiseline, pogotovo, veoma su važne za dobro stanje kože. Dr Edmonds kaže: “Postoje dokazi za to da antiinflamatorna dejstva omega-3 masnih kiselina mogu da pomognu da se ublaže i smanje teška stanja kože kao što su psorijaza i ekcem. To je i razlog zašto je ova masnoća ključni sastojak mnogih brendova za  njegu kože”. Omega-3 masna kiselina blagodet je za kožu, koja je prepoznaje kao prirodan sastojak, pa je lako i upija.  Koža se brže zacjeljuje i obnavlja svoje slojeve. Stimuliše se proizvodnja lipida (masnoća u ljudskoj koži) i na taj način se podstiče odbrambeni mehanizam same kože, što je bolje nego da se samo zaštita unosi spolja.

Zabluda o “low fat” hrani

Samo zato što na etiketi piše da proizvod ima nizak nivo masti, to ne znači da je proizvod zdraviji i bolji za vas. “Istorijski, ideja da se jede nisko masna ili nemasna hrana bio je naivan način da se kalkulišu kalorije i to sve povezuje sa gubitkom kilograma. Brzo se taj način ishrane počeo shvatati kao zdrav, ali to nije tako”, kaže Marber. Hrana koja ima nizak nivo masnoće, pogotovo gotova jela, koja se jkao zdraviji i bolji izbor za potrošače često ima previše soli, šećera, pojačivača ukusa i drugih aditiva koji su jako loši po zdravlje ljudi. Kako kaže Daya “Oni koji jedu hranu sa manje masnoće često imaju veći unos kalorija, nego oni koji jedu masnu hranu”, pre svega zbog svih tih skrivenih aditiva. Masnoću telo lagano pretvara u glukozu, grubo rečeno ovo znači da kalorije koje ste unijeli traju i da duže imate osjećaj sitosti. I ne samo to, masne stvari daju zadovoljstvo i psihički osjećaj sitosti, koji se javlja kada ljudi jedu nešto što ih zadovoljava, a vještačka nisko masna hrana nema taj ukus i veća je vjerovatnoća da će se brže ogladneti i posegnuti za nečim da se ta glad utoli.

Čitajte etikete

Hranljive vriednosti koje su navedene na svakoj etiketi ili ambalaži proizvoda bazirane su na mjeri 100 g datog proizvoda. Na tim tabelama ne pravi se razlika između esencijalnih i neesencijalnih masnoća, Marber predlaže osnovno pravilo kada je u pitanju količina masti koju treba konzumirati: ”Tri grama totalne masnoće na 100 g proizvoda smatra se malim unosom, dok je 20 g mnogo. Trebalo bi da budete negde u sredini. Kada govorimo o zasićenim kiselinama, nizak procenat je manji od 1,5 g na 100 g, dok je više od 5 g previše. Drugim riječima, držite se nižeg dela skale. ”One najgore, najnezdravije masti ne moraju zakonski da budu predstavljene na ovaj način, ali obratite pažnju na rieči `djelimično hidrogenizovano` ili  `hidorgenizovano`. Čim vidite neku od tih rieči, vratite proizvod na policu i produžite dalje.

Izvor: Pobjeda.me

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiVeći minimalac imaju čak i Bosanci Na vrh strane