Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Pola Srbije radi na “crno“

12. decembar 2013. 07:03:03 Pročitano 2686 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Proizvodnja sitnih kolača, moleraj, popravka automobila, sve vrste ulepšavanja su poslovi koji se u Srbiji najviše rade na „crno“. Teško da će neko od inspektora zakucati na vrata stana kako bi proverio da li frizerka izdaje fiskalni račun za šišanje mušterija, ali zato koleginica koja radi legalno i ima prijavljenu radnju može očekivati poresku, tržišnu, komunalnu, i još nekoliko inspekcija.

Oni koji prijave firmu podležu svim proverama, a ostale niko ne može da kazni, jer - ne postoje. Zato se preduzetnici najviše i žale na nelojalnu konkurenciju, koja neopterećena taksama i porezima, korisnicima nudi robu i usluge i do 40 odsto jeftinije. U Zajednici preduzetnika Privredne komore Srbije naglašavaju da siva ekonomija u našoj zemlji dostiže 31 odsto i napominju da guši privredu koja, i inače, posluje u izuzetno teškoj situaciji.

- Nadležni su najavili da će problem sive ekonomije rešavati u naredne četiri godine, ali neophodno je da se red uvede što pre - smatra Miroslav Miladinović, predsednik Zajednice preduzetnika PKS. Sve je manje preduzetnika iz dana u dan, jer je siva ekonomija pritisla ovu zemlju. Da bismo sačuvali ovo što sada imamo, a već smo u manjku, morali bismo da postignemo dogovor sa Vladom i nadležnim institucijama da nam suzbijanje sive ekonomije bude prioritet. 

Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da se država ne trudi dovoljno da spreči sivu ekonomiju, zbog čega je sve više onih koji odustaju i iz legalnih prelaze u nelegalne tokove.

- Ovakav biznis iz stana, dvorišta ili garaže, omogućava naš inspekcijski sistem, u kojem je često nejasno ko koga može da kontroliše i kažnjava - objašnjava Rajić. - Ljudi moraju od nečega da žive, a od države zavisi da li će raditi na "crno" ili na "belo". Apsurd je da 975.000 ljudi u privredi radi legalno, a između 650.000 i milion je u sivoj zoni. Skoro je došlo do izjednačavanja i to govori da smo siromašna zemlja i da su uslovi za poslovanje katastrofalni. Onaj ko legalno posluje stalno vodi rat sa birokratijom. Inspekcijski sistem je neuređen i velika je korupcija, ne znaju se nadležnosti. Čim se prijaviš i sve radiš regularno, navučeš sebi bedu na vrat.

Načelnik Odeljenja za opšti nadzor iz Sektora tržišne inspekcije Goran Macura kaže da su njegovi inspektori od početka godine podneli oko 600 zahteva sudu zbog bespravnog obavljanja delatnosti.

- U oblasti zanatskih usluga, kod frizera, bravara, limara, automehaničara, jedna od nadležnih je i tržišna inspekcija - navodi Macura. - Kazne za osobe koje neovlašćeno obavljaju delatnost u trgovini su predviđene Zakonom o trgovini i njih izriče nadležni sud. U rasponu su od 50.000 do 150.000 dinara. Tržišna inspekcija ne naplaćuje kaznu, već podnosi zahtev nadležnom prekršajnom sudu koji određuje sankciju.

I "IZBRISANI" U ILEGALI

Narodna banka Srbije i Uprava prihoda su doneli rešenje kojim se 50.000 preduzetnika briše iz registra Agencije za privredne registre - podseća Milivoje Armuš, iz Zajednice preduzetnika PKS. - Važno je i pitanje gde će oni da odu i čime će se baviti u budućnosti, jer analize pokazuju da oko 30 odsto tih ljude neće prestati da obavlja svoju delatnost nego će nastaviti da rade u sivoj zoni, 30 odsto njih će biti sigurno na "kazanu" države, i mi koji izmirujemo te obaveze moraćemo da nadoknadimo gubitak, dok ostali mogu da se bave švercom i sličnim nelegalnim radnjama.

BROJKE

* 150.000 je najviša kazna za neovlašćenu delatnost * 650.000 ljudi radi u "sivoj zoni" privrede * 975.000 zaposleno je na legalan način

Izvor: Novosti.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiSimonović: Potrošači skupo plaćaju mleko Na vrh strane