Prema anketi i zvaničnim podacima statističara o potrošnji, za hranu na raspolaganju dnevno imamo 247 dinara. Tročlano domaćinstvo u Srbiji ukupno mesečno a na hranu i bezalkoholna pića potroši 23.000 dinara, preko polovine ukupnih prosečnih prihoda. Kada se ta brojka podeli na 30 dana, dobija se iznos jedne kvalitetnije čokolade. Situacija postaje još dramatičnija kada se pogleda potencijalni dnevni budžet:
U ovakav "dnevni budžet" može da se uklopi pola vekne hleba od 24 dinara, pola litre jogurta od 45 dinara, 300 grama najjeftinijeg mogućeg mesa sa kostima - 120 dinara i po pola kilograma krompira i jabuka, za koje je potrebno oko 100 dinara.
Mesečno gledano, član prosečnog tročlanog domaćinstva mesečno troši svega 200 g junećeg mesa, 40 g svinjetine, 9 kg hleba, 21-no jaje, 100g kačkavalja, 300g sira, ili samo 5.5 litara mleka.
Gledano na dnevnom nivou, to nije ni puna šolja mleka.
Podaci zvanične statistike, koja se formira po metodologiji predviđenoj za zemlje zapadne Evrope, predstavljaju ruganje prosečnom srpskom potrošaču, slaže se Denis Perinčić iz Unije potrošača.
"Ruganje ili nedostižan san jer naš potrošač ne može ni prigližno da napuni korpu ili ako je i puni onda to radi sa nekvalitetnijim proizvodima."
U novoj prosečnoj potrošačkoj korpi, umesto 49 artikala sada se nalazi čak 75 proizvoda.
Sadržaj korpe svakako nije dovoljan za normalan život, pa se postavlja logično pitanje - da li je prosečna potrošačka korpa zaista i realan pokazatelj o tome koliko nam novca u proseku treba za osnovne životne potrebe.
Potrošači su, dakle, primorani da kupuju sve nekvalitetniju robu, lošije meso ili isključivo proizvode na akcijama, održavajući viši prosek potrošačke korpe, ali i čineći ga samim tim više nego nerealnim.
video: B92
Izvor: B92.NET
