– Možda će kamatne stope morati malo da se povećaju kako bi se obezbedilo da se naša ekonomija ne pregreje – kazala je Jelenova. Ocenila je da je dodatna državna potrošnja relativno mala u odnosu na veličinu američke ekonomije, ali da bi ipak mogla da bude razlog za vrlo skromno povećanje kamatnih stopa.
Šta znači pregrevanje ekonomije? Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu objašnjava da to nastaje kada razne stimulativne mere, poput ekspanzivne fiskalne politike, dovode do takvog rasta tražnje koju ne može da prati ponuda. Dohoci koji nastaju u takvoj ekonomskoj politici, a to su plate i penzije, veći su nego što domaća proizvodnja može da prati. Simptom toga je da raste inflacija i da je ona u duže vreme relativno visoka, a s druge strane nastaje spoljnotrgovinski deficit. Tada se više kupuje strana roba, jer nema domaće.
Da li možda takav scenario preti i nama?
– Na osnovu cena industrijskih proizvoda, koje su skoro deset odsto veće međugodišnje i koje će se preneti na potrošačke cene, postoji mogućnost da inflacija ostane relativno visoka u dužem vremenskom periodu. To nije dobro, jer takva inflacija smanjuje relativnu vrednost dohodaka, onih fiksnih koji se ne menjaju, kao što su plate, penzije, oni se obezvređuju – kaže Arsić.
A koja bi inflacija za naše prilike bila visoka, pitali smo sagovornika. Trenutna je 4,3 odsto, a da li je, možda, pet odsto koliko on predviđa da će biti do kraja godine, visoko za naše uslove.
– Pet odsto, ali ne u jednom mesecu, već duži period. Ako potraje do kraja godine onda je to signal da inflacija nije rezultat nekih privremenih faktora kao što su poremećaji na strani ponude kako to objašnjavaju centralne banke u svetu. Onda se očekuje da centralne banke povećaju kamatu, a to znači da će to slediti i poslovne banke. To smiruje inflaciju, ali usporava oporavak privrede. Jer mere koje su podstakle oporavak podstakle su i inflaciju. To je kao lek koji ima i dobre i loše strane. Posledica su rast unutrašnjih i spoljnih dugova. Nije strašno ako mesec, dva inflacija bude iznad granice ciljanog koridora, ali ako visoka inflacija potraje znači da su uzroci sistemski. Već sada znamo da će razlog poskupljenja hrane biti suša, manji prinosi, znači privremeni faktor – odgovara Arsić.
Dodaje da je vladama u svetu prioritetniji privredni oporavak od inflacije, ali to ne znači da će tako biti duže vreme. Jer, čim se dostigne pretkrizni nivo proizvodnje, a inflacija i dalje ostane visoka ne može se privredni oporavak podsticati samo kroz monetarnu i fiskalnu politiku. Potrebne su i realne investicije, a one su i dalje kod nas niže nego pre krize.
Kamatne stope Narodne banke i poslovnih banka su na istorijskom minimumu, a monetarna politika u Srbiji još nije reagovala na ubrzanje inflacije povećanjem restriktivnosti. Takvu politiku naš sagovornik ocenjuje kao trenutno odgovarajuću, jer je bazna inflacija niska, a prioritet monetarne politike i dalje bi trebalo da bude podrška privrednom rastu. Međutim, u slučaju da se u narednim mesecima nastavi rast inflacije kao i da se ona proširi na širi skup proizvoda, biće neophodno da se razmotri mogućnost povećanja restriktivnosti. Neke zemlje Centralne i Istočne Evrope su kao odgovor na rast inflacije već zaoštrile monetarnu politiku (Mađarska, Češka, uskoro verovatno i Rumunija), dok druge to još nisu uradile (Poljska, Hrvatska, Srbija).
Izvor: Politika.rs