Ljudi se ponašaju racionalnije, kupuju manje, samo ono što im je potrebno i kada im je potrebno, naglašavaju u maloprodajnim lancima. Građani neophodne dnevne namirnice mahom nabavljaju u manjim prodavnicama. Trgovinski lanci su to i te kako osetili kroz pad prometa i preorijentisali se na "manje trgovinske formate", bliže potrošaču, a cene su ostale približne, prilagođene tanjem džepu potrošača.
- Kupci sada pažljivije kupuju, obavljaju manje i češće kupovine, praktično pazare u skladu sa svojim dnevnim potrebama i u skladu sa tim i mi koncipiramo akcije i ponude - kaže Marijana Kristić, direktorka sektora za brigu o korisnicima "Merkator S".
Stručnjaci ističu da se sada, sem hrane, u manjim trgovinama sve više kupuju piće, kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu... To su primetne promene, i trend koji je verovatno dugoročan i tu Srbija nije nikakav izuzetak.
- Neophodne dnevne potrepštine već odavno nabavljam na nekoliko mesta, sir, jaja i kore kupujem u specijalizovanim prodavnicama, jeftinije su za bar za petinu, kobasice i meso kada je akcija, isto kao i morsku ribu - kaže Beograđanka Marija V. - Na pijacu odlazim kasno po podne kada padnu cene jabukama, salati, rotkvicama, luku. Uštede su značajne, važno ja da pazite gde i kada kupujete.
Sve više se smanjuje razlika u ceni namirnica i ostalih artikala između malih i velikih trgovina, što je "logična reakcija na besparicu", objašnjavaju u trgovinskim kućama. Iako sada "na ceni" dobijaju manji marketi, veliki tržni centri će opstati, ali samo oni koji su dobro pozicionirani i koji ponude potrošačima dodatnu uslugu, kao što su ugostiteljstvo, zabava, dodatni asortiman...
U prošloj godini vidan je pad kupovne moći građana, koji je u udelu trajnih potrošnih dobara, na primer, iznosio 10 odsto. Ipak, firmama koje su odobravale značajne popuste i razne druge benefite kupcima, uspelo je da ostanu na istom nivou ili čak da ostvare neki minimalan rast. Slično je bilo i u prehrambenoj industriji, gde je u protekloj godini recimo mesna industrija zabeležila pad prodaje od, takođe, 10 odsto.
VERUJU SRPSKOJ ROBI
U Srbiji je u padu broj potrošača, koji jednom mesečno idu u velike kupovine, ali je i dalje veliki procenat onih koji kupuju u malim prodavnicama, pokazuju podaci potrošačkih organizacija. Istovremeno, raste procenat građana koji radije kupuju i imaju više poverenja u proizvode domaćih proizvođača nego stranih.
NE PREDAJU SE
Trgovinski sektor, bez obzira na teškoće zbog ograničenog standarda građana, najvitalniji je deo srpske privrede i trećinu registrovanih preduzeća, kako ističu u Privrednoj komori Srbije, čine firme u trgovini. Takođe, trgovina čini oko 11,7 odsto bruto domaćeg proizvoda i zapošljava bezmalo 19 odsto ukupne radne snage u Srbiji.
Izvor: Novosti.rs
