Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Čak 300.000 aranžmana odloženo za sledeće leto

10. septembar 2020. 16:26:46 Pročitano 44 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Od oko 450.000 prodatih turističkih aranžmana u Srbiji do sada je izdato 300.000 zamenskih vaučera putnicima koji zbog pandemije virusa korona nisu otputovali. Oni će, prema uredbi Vlade Srbije, imati pravo da sa ovim vaučerima otputuju najkasnije do kraja sledeće godine, a onda će imati pravo da u roku od 14 dana traže da im agencije vrate novac.

Kako za „Potrošač” kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta, oko 80.000 aranžmana je realizovano tamo gde je bilo moguće putovati, dok jedan deo zamenskih vaučera još nije dodeljen, jer nije predviđen rok za to, iako, dodaje, agencije insistiraju da se to obavi do kraja septembra.

Izdavanje zamenskih vaučera za nerealizovana putovanja je tema o kojoj se mnogo govori i u Evropskoj uniji i u zemljama van nje. Evropska komisija je početkom jula pokrenula postupak protiv deset zemalja koje su prekršile prava potrošača time što su nezakonito dodeljivale turističke vaučere umesto vraćanja novca za nerealizovane turističke aranžmane. Na listi ovih zemalja se našla i najmlađa članica Hrvatska koju je EK opomenula da se oglušila o njihovo upozorenje da na ovaj način krši prava potrošača, a tužbom je zaprećeno i Kipru, Češkoj, Grčkoj, Francuskoj, Italiji, Litvaniji, Poljskoj, Portugaliji i Slovačkoj.

Ove zemlje su, kako je saopštila EK, prekršile odredbe člana 12. Direktive o putovanjima u paket aranžmanima s obzirom na to da su svojim nacionalnim legislativama agencijama i avio-kompanijama omogućile da putnicima izdaju vaučere umesto povraćaja novca, a to je u priličnom raskoraku s preporukama komisije o načinu kako se putnički vaučeri tokom pandemije mogu nuditi putnicima. Jednostavnije rečeno, EK nije imala ništa protiv da ih putničke agencije potrošačima nude na dobrovoljnoj bazi, ali da svako odlučuje želi li vaučer ili novac. U direktivi jasno stoji da onaj ko ne želi vaučer ima pravo da odbije takvu ponudu i da u propisanom roku od 14 dana od otkaza putovanja dobije novac i to kompletan uplaćeni iznos. Problem je što su mnoge zemlje ovu preporuku zloupotrebile i pretvorile je u proceduru u kojoj putnici praktično do novca ne mogu da dođu odmah nego 180 dana od prestanka pandemije. Još u maju je, da podsetimo, 12 država članica tražilo da se ukinu prava na povraćaj novca u slučaju otkazivanja leta zbog virusa korona. Međutim, ovi zahtevi su odbijeni uz obrazloženje da se ovi problemi prevoznika i turističkih agencija ne mogu rešavati preko leđa putnika. I dok je EU preko odbora za zaštitu prava potrošača u kontinuitetu tražila da se čak uspostavi i poseban fonda za turizam u okviru novog budžeta EU koji bi trebalo da nadoknadi gubitke turističkih operatera i pomogne obnavljanju sektora. Misli se podjednako i o putnicima kojima bi, trebalo obezbediti uslove u kojima bez ikakvog straha mogu da kupuju karte znajući da im EU garantuje da će im u slučaju nove krize novac biti vraćen.

Kada je reč o Srbiji, ova pravila nisu usklađena. Uredba o zamenskim vaučerima je poslužila kao kupovina vremena, jer agencije novac i nisu imale odakle da vrate, između ostalog i zbog toga što ni partneri iz inostranstva ne vraćaju njima uplaćene avanse.

– To je putnicima teško objasniti. U domaćoj javnosti se pogrešno tumači kako agencije ne žele da vrate novac. Istina je da smo svi u teškoj situaciji, ali da ni mi ne naplaćujemo putnicima stvarne troškove na koje bismo imali pravo. Računamo na to da će se ova neizvesnost prekinuti, da ćemo nastaviti da radimo i da zadržimo međusobno poverenje – kaže naš sagovornik iz Jute.

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiUkida se RTS pretplata, Tijanić: Iznuđeno rešenje Na vrh strane