Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Lažni sjaj novogodišnjih rasprodaja

13. decembar 2016. 08:35:47 Pročitano 1772 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Prema statistici Centra potrošača Srbije, naši potrošači se najčešće žale na kvalitet robe, a tek na drugom i trećem mestu je kvalitet usluge. Na vrhu te crne liste su sportska obuća, naročito patike, zatim mobilni telefoni i kompjuterska oprema, te bela tehnika i nameštaj. 

Praznična euforija već se oseća na svakom koraku a naročito u prodavnicama gde se trgovci prosto utrkuju u tome ko će da ponudi veće popuste.

Na licu mesta, međutim, situacija nije tako ružičasta. Uglavnom se ponuda odnosi na kupovinu dva proizvoda a treći je besplatan, ili snižen. I dok trgovci zadovoljno trljaju ruke, potrošači se osećaju nekako zavedenim, da ne kažem prevarenim. Jer dok mi živimo u iluziji da smo ugrabili neki proizvod po znatno nižim cenama, oni koji imaju priliku da pazare na rasprodajama u inostranstvu uveravaju nas da to nije ništa u odnosu na istinsko sniženje koje se kreće i do 70 odsto, pa se tako italijanske farmerke mogu kupiti za 70 evra, prolećne jakne za 50, a zimske za 90 evra. Onda ne treba da se čudimo zašto naši građani, uprkos krizi i niskom standardu, i ovog decembra "jurišaju" na šoping centre u Segedinu, Beču i Minhenu. Najposećeniji su outleti, koji na jednom mestu nude veliki broj robnih marki različitih proizvođača, u startu su jeftiniji jer nude robu iz prethodne sezone a još kada se tome dodaju novogodišnji popusti, to čak i prosečan srpski kupac može sebi da priušti.

- Nedavno sam, poslovno, boravila u Austriji, pa sam iskoristila popuste u Parndorfu. O kakvim je sniženjima reč o tome najbolje svedoči i podatak da sam "fosil" torbu i sat kupila za 150 evra, "hogl" čizmice za 85 evra, "rifle" jaknu za 60 evra i "fisler" šerpu za 40 evra. Uz to sam ostvarila i pravo na povraćaj poreza. Taj budžet mi u Srbiji ne bi bio dovoljan samo za jednu stvar sa ovog spiska - kaže Novosađanka Sanja Krstić.

Šta znače sniženja u Srbiji kupci su imali prilike da se uvere i u protekla dva meseca, počev od "Noći kupovine" u outlet centru u Inđiji, ali i u svim većim gradovima i tržnim centrima, pa do "Crnog petka" koji je za većinu kupaca bio i bukvalno "crn", jer nisu mogli da pronađu baš nijedan artikal koji je bio po meri njihovog džepa, pa su se kući vraćali praznih ruku.

- Ako govorimo o sniženjima kakva se mogu videti u pretprazničnim danima u državama Zapadne Evrope, onda moram reći da takav trend, nažalost, još nije zaživeo kod nas. Bar ne u dovoljnoj meri, pa se sniženja obično kreću od 10 do 30 odsto od prvobitne cene. Pomenuću jedan primer iz Francuske, koji najbolje ilustruje o kakvim je popustima reč. Ženski kaput koji je koštao 200 evra snižen je na 90 evra. To kod nas, verovatno, još dugo nećete videti - objašnjava Vera Vida iz Centra potrošača Srbije.

Naša sagovornica ukazuje i na činjenicu da domaće zakonodavstvo ne prepoznaje kategoriju sezonskog sniženja, što otvara prostor trgovcima za slobodno tumačenje zakona, utoliko pre što ni sami kupci ne znaju da naprave razliku između sniženja, popusta i rasprodaje. Sem činjenice da u našim radnjama malo toga ima povoljnog a da istovremeno nudi kvalitet, upitno je i stanje robe. Po najpovoljnijim cenama nude se letnje stvari malih brojeva i često rasparena, ili oštećena od silnog isprobavanja, garderoba. Pojedini trgovci nude nošenu robu, istina po sniženoj ceni, a reč je o "krpicama" koje se nose na modnim revijama i na kojima se to baš vidi. A evo šta kaže statistika. Prema statistici Centra potrošača Srbije, naši potrošači se najčešće žale na kvalitet robe, a tek na drugom i trećem mestu je kvalitet usluge. Na vrhu te crne liste su sportska obuća, naročito patike, zatim mobilni telefoni i kompjuterska oprema, te bela tehnika i nameštaj.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije objavila je na svom sajtu javni apel upozoravajući na to da je već nekoliko meseci unazad povećan broj prigovora na kvalitet proizvoda poznatih modnih svetskih brendova, koje u Srbiji zastupa kompanija F&F. Opravdani prigovori potrošača treba da se rešavaju, poručuju iz te organizacije i naglašavaju da uprkos pokušajima njihovog pravnog tima nisu uspostavili komunikaciju sa ovim trgovcem.

Apel potrošačima

- I sniženje i rasprodaja spadaju u takozvane prodajne podsticaje, ali zakonodavac u Srbiji nije posebno definisao navedene pojmove, pa ne treba da čudi što ni potrošači ne prave razliku između te dve vrste podsticaja. To, s druge strane, otvara prostor za manipulaciju trgovaca, jer kupci ne znaju da li je reč o sezonskom, ili sniženju robe zbog zatvaranja radnje, ili zbog smanjene upotrebne vrednosti robe. S obzirom na to da kreće praznična groznica, apelujemo na potrošače da prilikom kupovine obrate pažnju na razloge prodajnih podsticaja, odnosno da li je reč o sniženjima, akcijama, popustima... - upozorava Vera Vida iz Centra potrošača Srbije.

Izvor: Danas.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Da - 71.1%
Ne - 9.8%
Ne znam - 19.1%

Ukupno glasova: 592
Anketa je istekla
Osveži rezultat

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiHleb "Sava" ostaje 46 dinara do kraja godine Na vrh strane