Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


U Srbiji oko 3,5 milijarde evra problematičnih kredita

09. mart 2016. 08:06:49 Pročitano 1689 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Prema preliminarnim podacima za kraj decembra prošle godine, nivo nenaplativih (NPL) kredita u bankarskom sektoru je iznosio 426 milijardi dinara, odnosno približno 3,5 milijarde evra, izjavio je danas direktor Uprave za nadzor za nadzor nad finansijskim institucijama Đorđe Jevtić.

Na panelu u okviru Kopaonik biznis foruma, rečeno je da je u Srbiji udeo problematičnih kredita dostigao cifru od oko 22 odsto u odnosu na ukupan broj kredita.

- Banke su u 2014. i 2015. godine prodale ili ustupile 94 milijarde dinara NPL, uz naknadu od 46 milijardi dinara što je oko 50 odsto. Od toga 35 odsto je ostalo u banarskom sektoru gde su banke kupovale jedne od drugih, a 65 odsto je izašlo iz tog sektora - rekao je Jevtić na Kopaonik biznis forumu.

Prema njegovim rečima, vidi se lagani oporavak kreditne aktivnosti i to više kod stanovništva nego kod privrede.

- Mi želimo kao regulator da podstaknemo kreditnu aktivnost, ali uz veliku opreznost kako ne bi došlo do novog talasa NPL u Srbiji - kazao je Jevtić.

Predsednik UO banke Sosijete ženeral Srbija Goran Pitić je rekao da je ključni problem kako podstaći privredu i povećati BDP i da će onda biti lako rešavati NPL kredite,"jer je mnogo to teško rešavati ako nemate razvijenu privredu".

- Nije samo kamatna stopa ta koja utiče na investiranje, to se vidi i u Evrozoni, već se radi o investicionom apetitu što je u vezi sa neizvesošću. Ekonomska politika treba da pomogne privredi u smislu predvidivosti i transparentnosti - rekao je Pitić.

On je kazao da bi Ministarstvo finansija moglo da napravi registar nameta i napravi kalendar plaćanja, jer bi to puno pomoglo privredi.

Kako je naveo, postoji trend snižavanja kamatnih stopa koji će omogućiti nove investicije.

Predsednica Izvršnog odbora Banka inteze Draginja Đurić rekla je da je dobro što je formirana strategija za rešavanje problematičnih kredita.

- Možda ona nije dala pun rezultat i nivo NPL je ostao na istom nivou, nije se povećavao. Ipak treba sačekati podatke za 2015. godinu - rekla je ona i dodala da je dosta regulative pokrenuto u protekloj godini u cilju rešavanja loših kredita i pokretanja privredne aktivnosti.

Predsednica Izvršnog odbora AIK Banke, Jelena Galić, istakla je da je nivo nenaplativih kredita na visokom nivou i da je primetna udržanost banaka da proakativnije krenu sa rešavanjem problema.

- Ako govorimo o tome u kom pravcu treba ići da bi se smanji nivo loših kredita, prvi pravac treba da bude to da banke budu još više aktivnije u rešavanju tog pitanja, a da nadležne institucije nastave sa sistemskim pristupom - rekla je Galić.

Ona je pohvalila sve dosadašnje korake koji su preduzeti u pravcu podsticanja domaćeg finansijskog sistema.

Galić je ukazala da je važno dalje sprečavanje akumuliranja loših plasmana.

- Važno je da se ne odlaže problem, već da se ide u susret problemu - istakla je ona.

Predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke Marinos Vatis smatra da, na žalost, nema jedinstvenog rešenja za ovaj problem i da će on postojati dokle god banke pozajmljuju i kreditiraju.

Kako je kazao, loši krediti jesu veliki problem, a od 2009. godine broj nenaplativih kredita se duplirao i oni se uglavnom odnose na mala i srednja preduzeća.

- NPL su kao neka vrsta hronične bolesti, ali imamo zdrav bankarski sistem na delu - istakao je on i dodao da bi trebalo problem posmatrati iz tri ugla - države, banke, preduzeća.

Bitno je koji deo ovog trougla nije uradio svoj domaći zadatak, rekao je Vatis i dodao da što su čvršći propisi, brže će se otkloniti ovi problemi.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić rekao je da informacije od decembra prošle godine pokazuju da je udeo problematičnih kredita u ukupnim kreditima oko 22,3 odsto, i da oni nikada nisu bili veći.

On je naveo primer da je Erste banka uspela u poslednjih nekoliko meseci da proda dva velika portfelja NPL i da je cena za njih bila i više nego zadovoljavajuća.

Carić je kazao da je važno da nakon kupoprodaje to ne bude proces koji će trajati godinama i "da investitor ne gleda u pasulj, već da ima proces koji će biti brži i efikasniji".

Izvor: Blic.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Da - 71.1%
Ne - 9.8%
Ne znam - 19.1%

Ukupno glasova: 592
Anketa je istekla
Osveži rezultat

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiBesparica odavno istanjila šnicle Na vrh strane