Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Kolika može biti maksimalno ugovorena kamata

09. april 2013. 17:53:18 Pročitano 4555 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Kamatne stope na dozvoljeni minusidu i do 41 odsto, a korisnici koji su iz kreditnih sredstava kupili jedan stan, bankama vraćaju vrednost šest stanova. Ovakvi primeri direktno dokazuju da se radi o ugovornim kamatama koje su po svojoj visini apsolutno pravno i društveno neprihvatljive, tvrde u Udruženju IUSTA.

Za razliku od zatezne kamate koja se duguje zbog toga što korisnik kredita nije rate ili druge obaveze iz ugovora o kreditu platio o dospelosti, ugovorna kamata predstavlja naknadu za korišćenje novčanih sredstava banke i sadržana je u ratama kredita. Iz naziva kamate proizilazi da se njena visina uređuje ugovorom i to ugovaranjem određene kamatne stope.

Međutim, sloboda ugovaranja ugovorne kamate kod kredita i po drugim osnovama je ograničena prinudnim propisima Zakona o obligacionim odnosima, jer se radi o prihodu po osnovu novčanog kapitala, a ne po osnovu rada.

Osnovno ograničenje ugovorne kamate izražava se u propisivanju takozvane maksimalne kamatne stope. Do izmena i dopuna Zakona o obligacionim odnosima iz 1993. ugovorna kamata je bila ograničena u smislu prinudnog propisa da kamata prestaje teći kad dostigne iznos glavnog duga a što je bila direktna posledica enormne inflacije i neophodne potrebe da banke sačuvaju svoj osnovni novčani kapital.

Imperativno je propisano da stopa ugovorne kamate između fizičkih lica ne može biti veća od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju. U pogledu najviše ugovorene stope između pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona, ali je problem što označeni zakon o plafonu kamate do sada nije donet, mada je zakon stupio na snagu 1978. godine.  nedostatku označenog zakona najvišu stopu ugovorene kamate određuje sudska praksa.

Ako je kamata ugovorena, ali nije određena njena stopa ni vreme dospevanja, između fizičkih lica važi stopa koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju, a između pravnih lica važi kamatna stopa koju banka ugovara za takvu ili sličnu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za određeni slučaj nije predviđeno nešto drugo. Ako je ugovorena veća kamata od dozvoljene primeniće se najveća dozvoljena stopa kamate.

Sudska praksa najvišu stopu kamate određuje shodno načelu umeravanja, tako što se primenjuje prosečna kamatna stopa za istu ili sličnu vrstu kredita. Prosečna kamatna stopa se utvrđuje prema podacima koje daju poslovne banke ili Udruženje banaka za određenu vrstu kredita odobrenih u datom periodu. Smatramo da je opisani stav sudske prakse apsolutno neprihvatljiv iz dva razloga:

1. plafon ugovorne kamate se mora precizno matematički izraziti određenom stopom koja u sebi sadrži stopu inflacije i takozvanu realnu kamatu na godišnjem nivou, a koja je ekonomski i društveno opravdana (do 11 odsto godišnje)

2. nelogično je da se maksimalna stopa kamate svodi na prosečnu kamatnu stopu, jer maksimalna ugovorna kamata mora biti veća od prosečne kamatne stope

Nedavno su u „Potrošaču” objavljeni podaci koji ukazuju na očiglednu nedozvoljenost kamatnih stopa kod ugovora o kreditu. Prema istraživanju portala „Kamatica” navodi se da kamatne stope iz dozvoljenog minusnog salda po tekućem računu idu i do 41 odsto te da korisnici koji su iz kreditnih sredstava kupili jedan stan, bankama vraćaju vrednost šest stanova. Ovakvi primeri direktno dokazuju da se radi o ugovornim kamatama koje su po svojoj visini apsolutno pravno i društveno neprihvatljive.

Iz svega navedenog se vidi da je u materiji kredita neophodno, i to bez odlaganja, preduzeti dve mere:

1. da zakonodavac izvrši svoju obavezu nastalu još 1978. godine i donese zakon o najvišoj stopi ugovorne kamate, tim pre što je nedavno donet kompletno nov zakon o zateznim kamatama

Neophodno je, takođe, da zakonodavac ponovo aktivira odredbu člana 401 ZOO, da kamata prestaje teći kad dostigne iznos glavnog duga, jer više ne postoji enormna inflacija koja je bila zakonski razlog da se 1993. godine briše označena zakonska odredba od 1993. godine.

2. da najviši sudovi u republici promene svoj stav o najvišoj dozvoljenoj ugovornoj kamati primenom načela umeravanja, već da istu izraze u matematičkom obliku, tako da se neće primenjivati kamatne stope koje su veće od zbira godišnje inflacije uvećane za određeni broj indeksnih poena, takozvana realna kamata, koja je društveno opravdana shodno ekonomskoj situaciji i materijalnim mogućnostima korisnika kredita.

Inače Udruženje za zaštitu potrošača i korisnika finansijskih usluga IUSTA planira da pred sudom obezbedi odgovarajuću pravnu zaštitu korisnika kredita i po označenom osnovu smanji kreditne obaveze korisnika kredita u skladu sa zakonom.

Udruženje IUSTA

izvor: http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Kolika-moze-biti-maksimalno-ugovorena-kamata.lt.html

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Da - 71.1%
Ne - 9.8%
Ne znam - 19.1%

Ukupno glasova: 592
Anketa je istekla
Osveži rezultat

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiBesparica odavno istanjila šnicle Na vrh strane