Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Kako se obračunava zatezna kamata?

28. januar 2013. 01:00:00 Pročitano 8039 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Koju i kakvu kamatu je dozvoljeno zaračunavati, u kojoj maksimalnoj visini, kao i šta se dešava kada računica pokaže da se od dužnika traži više nego što je zakonom dozvoljeno.

Kako u ovo doba godine mnoga preduzeća šalju građanima opomene za neizmirene račune, sa sve pripadajućim kamatama, postavlja se pitanje koju i kakvu kamatu je dozvoljeno obračunavati, u kojoj maksimalnoj visini, kao i šta se dešava kada računica pokaže da se od dužnika traži više nego što je zakonom dozvoljeno. Tim pre što je pre nekoliko meseci Ustavni sud oborio obračunavanje zatezne kamate takozvanom komfornom metodom.

Šta je kamata?

Pravilo je da je dužnik dužan da plati novčanu obavezu u određenom roku, koji može biti određen zakonom ili ugovoren. Međutim, ako dužnik ne izvrši svoju obavezu u roku, dužan je poveriocu, po sili zakona, da plati zatezne kamate. Zatezna kamata predstavlja potraživanje poverioca zbog toga što dužnik nije blagovremeno ispunio svoju novčanu obavezu.

Po svojoj prirodi, zatezna kamata predstavlja paušalnu naknadu štete koju trpi poverilac zbog kašnjenja dužnika u plaćanju, s tim što je specifično to da poverilac nije dužan da dokazuje postojanje i visinu štete.

Tim povodom postavljaju se pitanja dužine roka za plaćanje, njegovog početka i isteka trajanja. Sudska praksa je zauzela stav da novčana obaveza dužnika dospeva za plaćanje u roku od osam dana od dana kada dužnik primi račun, osim ako nešto drugo nije propisano ili ugovoreno. Javna preduzeća koja daju komunalne i druge usluge građanima sama utvrđuju pravila o dospelosti plaćanja. Samom činjenicom da je određeni potrošač postao korisnik komunalnih i drugih usluga, podrazumeva se to da je zaključen ugovor sa davaocem usluga,odnosno da je potrošač pristao da plati cenu usluge u rokovima koje je odredio davalac usluga (takozvani ugovori po pristupu).

Međutim, da bi određena obaveza potrošača za plaćanje usluga po računu dospela, neophodno je da potrošač primi račun davaoca usluga. Prijem računa i dokazi o tome su bitni zbog toga što dužnik ne može dugovati zatezne kamate, ako nije primio račun davaoca usluge i ako od dana prijema nije protekao ugovoreni rok za plaćanje u gore opisanom smislu.

Šta je ustavno, a šta nije?

Potrošač je dužan da zateznu kamatu plati za period od prvog dana padanja u docnju, odnosno od prvog dana posle isteka ugovorenog roka za plaćanje pa sve dok u celini ne ispuni svoj dug. Stopa zatezne kamate je imperativno propisana Zakonom o zateznoj kamati i ugovorom se ne može povećavati ili smanjivati. Od 25. decembra 2012. godine stopa zatezne kamate za novčane obaveze u dinarima dobijaju se kada se propisana referentna kamatna stopa NBS uveća za osam procentnih poena, a koja sada iznosi 8,75 godišnje, a za devize se primenjuje referentna kamatna stopa Evropske centralne banke uvećana za osam procentnih poena. Stope zatezne kamate objavljuje NBS na svojoj internet prezentaciji.

Zatezna kamata se ne obračunava komfornom metodom, već primenom prostog interesnog računa (proporcionalni metod),jer je Ustavni sud Republike Srbije svojom odlukom IUz.82/2009. od 12. jula 2012. godine utvrdio neustavnost komforne metode zbog toga što ona podrazumeva nedozvoljeni obračun kamata na kamatu, odnosno dvostruki obračun kamate na kamatu kod kreditnih poslova banaka.

Kome se žaliti?

Zakonodavac je propisao i formulu za izračunavanje zatezne kamate u smislu razlomka kod kojeg deljenik predstavlja iznos duga pomnožen sa godišnjom stopom zatezne kamate i dalje pomnožen sa kalendarskim brojem dana docnje dužnika, a u delitelju se nalazi cifra 100 pomnožena sa kalendarskim brojem dana od 365, odnosno 366 dana za prestupnu godinu.

Budući da prost interesni račun ne podrazumeva povećanje osnovice za obračun zatezne kamate u smislu pripisivanja dospele kamate glavnici duga, lako se može utvrditi iznos zatezne kamate na godišnjem nivou.Na primer, ako je stopa zatezne kamate 10 odsto, na iznos duga od 100 dinara, godišnja obaveza potrošača po osnovu kamate iznosi 10 dinara, tako da ukupna obaveza potrošača po isteku jedne godine docnje iznosi 110 dinara.

Za slučaj da potrošač smatra da nije dužan da plati zatezne kamate ili da nije dužan da ih plati u iznosu koji se navodi u računu davaoca usluga, najcelishodnije je da potrošač pismenim putem zatraži od davaoca usluga pismeni odgovor zbog čega i na osnovu kojeg pravnog akta je potrošaču obračunata sporna zatezna kamata, a radi preduzimanja daljih radnji pravne zaštite.

Mišljenja smo da potrošač, u proceduri zaštite svojih prava treba da se obrati odgovarajućem udruženju koje se prevashodno bavi zaštitom prava korisnika finansijskih usluga radi obezbeđenja konkretne pravne zaštite pred davaocem usluga.

Udruženje za zaštitu potrošača i korisnika finansijskih usluga „IUSTA“

Izvor : POTROŠAČ

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Da - 71.1%
Ne - 9.8%
Ne znam - 19.1%

Ukupno glasova: 592
Anketa je istekla
Osveži rezultat

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiPlaćanje plastikom više košta Na vrh strane