Kristalni prah izaziva alergije i ekceme

Pre godinu dana Evropa proterala kesice protiv buđi koje se stavljaju uz proizvode od kože, cipele, nameštaj, igračke...

Dok se sa evropskog tržišta svakodnevno proteruju proizvodi koji sadrže opasnu supstancu dimetilfumarat (DMF) prisustvo ovog teškog alergena u robi na tržištu Srbije niko ne proverava. Prema našem istraživanju, ovom problematikom se za sada niko ne bavi, iako je prošlo tačno godinu dana otkada je Evropa i domaćim proizvođačima i uvoznicima zabranila da prodaju robu koja sadrži ovu toksičnu i po zdravlje opasnu supstancu. Slovenija je otišla još dalje, pa je samo sedam dana pošto je Evropska komisija definitivno donela ovu odluku, urgentno usvojila Uredbu po kojoj se zabranjuje roba koja sadrži biocid DMF.

Zaprećena kazna za proizvođače i trgovce koji se budu oglušili o propise je od 2.000 do čak 42.000 evra, stoji u ovoj odluci. U Srbiji, međutim, takve uredbe nema. U nadležnim resorima Ministarstva zdravlja i trgovine, koja su, prema logici, trebalo da reaguju, nisu upoznati sa opozivom DMF-a, a i ovog puta odgovornost prebacuju sa jednih na druge.

Redakcija „Potrošača” je najpre kontaktirala Ministarstvo zdravlja, pošto su u EU mnogi građani zbog ove supstance imali ozbiljne probleme sa kožom. Pomoćnica ministra dr Svetlana Mijatović je rekla da su njihove nadležnosti kontrola predmeta opšte upotrebe, kao što su posuđe, pribor, ambalaža, kozmetički i duvanski proizvodi, odnosno robe koja dolazi u neposredan kontakt sa kožom. Uputila nas je na Ministarstvo trgovine. Pre njih pozvali smo i sanitarnu inspekciju gde smo saznali da je u pripremi novi zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe i ponovo na odgovornost pozvali Ministarstvo trgovine.

Budući da je Srbija prošle godine, negde u isto vreme kada je afera DMF bila top tema u Evropi, dobila Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, bilo je za očekivati da je novi propis testiran upravo na ovoj temi. Naročito zbog toga što se delovi ovog zakona odnose baš na reagovanje u urgentnim situacijama. Ukoliko se na Rapeksu, sistemu za brzo upozoravanje na nebezbedne proizvode pojavi roba rizična za potrošače, vlada je, piše u zakonu, dužna da reaguje u roku od
20 dana. Zbog čega to nije urađeno pitali smo u Ministarstvu trgovine.

• Srbija je u obavezi tek po pristupanju Evropskoj uniji. Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda je na neki način preventivan i odnosi se na proizvode koji su već na tržištu. Odgovornost je na uvoznicima i proizvođačima, a kontrola na inspekcijama - rekli su nam u sektoru za zaštitu potrošača ovog ministarstva, dodajući da bi trebalo proveriti u Agenciji za hemikalije da li je uopšte doneta odluka o zabrani DMF-a.

U ovoj vladinoj agencija koja je osnovana pre godinu dana saznali smo da će pitanje zabrane ove, ali i drugih opasnih materija biti rešeno tek sa usvajanjem novog pravilnika o ograničenju i zabrani proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja određenih hemikalija koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životne sredine.

• Očekujemo da će pravilnik biti usvojen u junu. Kontrolu će obavljati u tom slučaju i inspekcije životne sredine i tržišna kada je reč o kontroli uvoznika i proizvođača – kaže Jelena Mijatović, stručni saradnik Agencije za hemikalije.

Kolike su razmere problema DMF-a pokazuju izveštaji sa Rapeksa. U poslednjih nekoliko godina neprekidno se povlače ovi artikli, a u izveštajima koji se objavljuju nedeljno na stotine hiljada cipela, igračaka, nameštaja, kozmetike i mnogih drugih artikala sklanjaju se iz prodaje, a gotovo da nema zemlje u Evropi koja potrošače nije upozorila na toksičnost DMF-a i opasnosti koje može da izazove.

U Institutu za opštu i fizičku hemiju kažu da je DMF metilestar mravlje kiseline. U farmaciji se koristi za tretman psorijaze.

• Druga važna primena je kao antifungalno sredstvo - biocid za proizvode od kože (cipele, tašne, kaiševi i slično). Medicinska ispitivanja su dokazala da je DMF alergen, koji može da dovede do intenzivnog ekcema koji se dugo leči. Nažalost, i koncentracija od samo 1 ppm već može izazvati reakciju iritacije kože - kaže Stevan Blagojević stručni saradnik u institutu.

Prema njegovim rečima, početak zabrane ove supstance počeo je 2006. godine kada je kineski
proizvođač Linkwise proizveo novčanike u koje je stavio kesice sa DMF-om da bi sprečio razvoj
plesni. Ti proizvodi su izazvali nekoliko ozbiljnih slučajeva dermatoloških reakcija što je pokrenulo lanac zabrana ovog proizvoda.

• Inače, u zemljama EU korišćenje DMF-a je zabranjeno još 1998. godine za njihove proizvođače, a novim propisima od januara 2009. zabranjeno je i da uvozni proizvodi sadrže DMF. Propisom 2009/251 begin_of_the_skype_highlighting              2009/251      end_of_the_skype_highlighting od 17. marta 2009. zemlje EU su potpuno zabranile svaku upotrebu ove supstance iznad koncentracije od 0,1 ppm. Svi proizvodi koji sadrže više od 0,1 ppm DMF-a su povučeni iz upotrebe od 1. maja 2009 - kaže Blagojević.

On je potvrdio da kod nas ne postoji poseban propis koji se odnosi na DMF. Zakon o zaštiti potrošača ukazuje na potrebu da proizvod bude ispravan, dok različiti pravilnici uvode pojam „zdravstvene ispravnosti”. DMF ne treba mešati sa silika-gelom, supstancom koja se takođe nalazi u kesicama i služi za apsorpciju vlage. Silika-gel je praktično neotrovan, ali se u EU dešavalo da je i u kesicama na kojima je pisalo silika-gel pronađeno prisustvo dimetilfumarata.

Jelica Antelj
Ivana Albunović